Зарада од светских филмаџија у крупном плану

Џо Линч. Због ранијег позитивног искуства у снимању филмова у Србији, амерички редитељ није имао дилему о томе где ће снимити нови, уз констатацију да Србија има добре филмске раднике, који се по знању мере са светским, али и атрактивне локације које су створене за филм. Уз то, разлог за долазак у Србију била му је и недавна одлука наше државе по којој ће добити финансијски подстицај који је недавно уведен у кинематографију, а који давно постоји у другим земљама.

То што одавно постоји у многим земљама, које већ годинама згрћу велики новац због посебних услова за снимање домаћих и страних филмова, недавно је уведено и у Србију. Наиме, Министарство привреде објавило је јавни позив за подстицаје, којима омогућава домаћим и страним филмским продуцентима који снимају у Србији да поврате 20 одсто од потрошеног новца који су уплатили на име пореза на додату вредност.

По објашњењу директора Филмског центра Србије Бобана Јевтића, подстицаји су заправо ослобађање од пореза.

– Значи, нико њему не даје новац, већ га само ослобађа пореза који би требало да плати – рекао је Јевтић. – Ко све може бити обухваћен? Може било која домаћа или страна продукција која потроши више од 300.000 евра за филм, за наменски филм и серију тај цензус је најмање 150.000 евра, а за документарни филм 50.000. При том, нису све ставке ослобођене од пореза, него само оне које се потроше у Србији, које су од почетка до краја у нашој држави.

Од тих подстицаја које је држава омогућила многи очекују добробит. Тим пре што је пре неколико година америчка продукција пресељена у Источну Европу. Чешка, Мађарска, Румунија, Словачка, Бугарска и Украјина су само део европских држава које дуже од две деценије добро зарађују од филмова јер су их претвориле у уносан државни посао. Њихов пример од пре неколико година следи и Хрватска, у којој је 2012, уз примену државних подстицаја, снимљена шеста сезона из серијала епске фантастике „Игра престола”, а прошле године започето је снимање неколико страних филмова.

Преведено на економску рачуницу, то значи да на једном долару субвенције држава заради седам до девет. Уз то, тим подстицајем филмским продуцентима не зарађује само државна каса већ и радници из Србије јер ће они бити ангажовани у страним филмовима. Мада Србија касни неколико година у увођењу тих подстицаја, а изгубила је много новца због тога, филмски радници верују да ће у скорој будућности, због јефтинијих снимања филмова за домаће, али и стране екипе, то бити српска стварност од које ће многи имати вајде. Тако директорка компаније „Њорк ин прогреш” Анђелка Влаисављевић верује да постоји шанса да се у Србији сними серија „Марко Поло”.

– Прва сезона је рађена у Малезији, а друга у Мађарској, а сада долазе код нас – каже Анђелка Влаисављевић. – Тај део који је рађен у Мађарској имамо велику шансу да добијемо. То је серија где десет епизода кошта 130 милиона долара. Нека оставе 20-40 милиона овде, то је врло много пара за неки Златибор, Тару, где би се то радило.

Љ. Малешевић

Годишње смо губили четрдесетак милиона евра

Само у току 2014. године четири страна филма су, уместо у Србији, снимљена у Румунији, и то само зато што није било подстицаја за стране продукције. Србија је изгубила милионе само зато што Закон о кинематографији, који је усвојен још 2011. године, а подразумевао је повраћај 20 одсто уложеног новца страним продуцентима, није био примењиван. Рачунало се да је наша држава на годишњем нивоу због недостатка подстицаја за снимање филмова губила четрдесетак милиона евра.