Зајмове узима само онај ко мора

Сада су пале и у  просеку износе седам процената на годишњем нивоу, а ове стопе важе и за рефинансирајуће зајмове. Клијент који узме рефинансирајући или кеш зајам од 200.000 динара на три године на крају банци врати за камату 32.000 динара, што је дупло мање него пре две године.

Нажалост, ове благодети нижих стопа клијенти банака слабо користе, за разлику од пре неколико година када су камате биле преко двадесетице и када су скоро трчали у банке да се задуже. Док кредити за рефинансирање  још и расту, кеш позајмице већ пар година углавном стагнирају. О разлозима знатно смањене кредитне активности финансијски стручњак са Факултета за правне и пословне студије др Александар Васиљевић каже:

- Нема више клијента за кога се са великом извесношћу може рећи да ће отплатити зајам. У јавном сектору се очекује смањење броја запослених, а радно место у привреди је још несигурније. Док не крене знатнији привредни раст неће ни бити већег интересовања и раста кредита. Опрезни ће бити и грађани као и банке.

Док се на то чека презадужени клијенти најчешће се одлучују за рефинансирање и то већ месецима. Тако је за прва два месеца ове године сума тих позајмица порасла за 6,1 одсто и зауставила се на 51,57 милијарди динара. Чисто готовински зајмови имају већу укупну суму - 222,07 милијарди евра, али током јануара и фебруара раст је био 0,6 одсто. То говоре подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије.

Банке су спремне да одобре рефинансирајући зајам клијентима који су близу тога да западну у проблем. Важно је да клијент враћа кредит макар и уз нижу камату него да падне у доцњу и престане да отплаћује рате јер онда зараде за банку нема. Уз рефинансирајући кредит се обично додаје још мало новца и отплата продужи за коју годину.

Такав аранжман одговара и банци и клијенту, посебно што нових клијената нема на видику. Данас се посао лако губи, а поред тога доста људи ради непријављено. Самим тим за банке нису сигурни клијенти па зајам не могу добити.

Д. Вујошевић

Трипут мери, једном узимај

За оне који могу да узму кредит најбоље је да понуђену ниску стопу пажљиво простудирају. Поједине банке нуде зајам уз камату већ од пет одсто али номинално, док је ефективна често и дупло виша. Клијенти увек треба да верују оној већој, јер је то оно што ће платити. Поред тога неопходно је  добро проверити и додатне трошкове, да ли банка захтева да се уз нови зајам пренесе и текући рачун преко кога се прима плата или пензија. Рефинансирање се исплати јер се уз нижу камату сигурно штеди. Ипак, при томе клијент треба да води рачуна и о дужини отплате кредита. Кредити овог типа у развијенијим земљама одобравају се на рок од две до пет година. Код нас воле дуже рокове, а што је више рата и више новца се кроз камату остави банци.