Задругарство спасава мала газдинства

саветник премијера за пољопривреду др Драган Гламочић, који је поручио да је највећа шанса за мале пољопривреднике у борби с Европом – удруживање у задруге, као и производња хране заштићеног географског порекла. О могућој сарадњи у области локалног развоја говорила је амбасадорка Словачке Републике Дагмар Репчекова, која је поручила српским пољопривредницима да искористе све пројекте ИПАРД-а за које ће моћи да конкуришу следеће године.

Гламочић је објаснио како мала и средња газдинства да преживе, али навео и да има много добрих примера малих газдинстава која успешно послују.

– Суштина је удруживање – казао је Гламочић, и додао да је наш излаз у специфичној производњи. – У борби с иностраним пољопривредницима мали паори немају шансе јер ЕУ има јачу технологију и образовање.

Као један од добрих примера удруживања, он је навео повртаре из Бегеча, који су удружени успели да извезу веће количине шаргарепе јер појединачно не би успели. Одличан пример удруживања показали су и Футожани.

– Колико је успешан футошки купус можете видети по томе што се сада може наћи у готово свакој радњи и што нема особе која није чула за њега, па и купила производ – каже Гламочић.

Директорка Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду др Оливера Ђурагић нагласила је да је Институт једини у југоисточној Европи и да је заслужан за 52 проивода која су добила заштиту географског порекла.

Међу заштићеним производима су и хомољски мед, сремски кулен, петровачка кобасица и кулен, ртањски чај, сомборски сир, ужичка сланина и разни други, али само футошки купус, свеж и кисели, има потпуни циклус заштите.

На тему побољшања пољопривреде и развоја локалних самоуправа говорили су и председници општине Бачки Петровац Павел Марчок и МЗ Гложан Јан Бохуш.

– Повртари треба да се удружују – каже Павел Марчок. – О томе колико смо поносни на наше производе заштићеног порекла говори чињеница да смо ове године установили „Клобас фест” – куленијаду, која ће се од сада одржавати сваке године крајем фебруара.

Он је додао да, осим пољопривреде, Бачки Петровац има велики потенцијал и у руралном туризму.

Председник МЗ Гложан Јан Бохуш каже да њихово село има пет стакленика, два велика фестивала, а да је и даље проблем у месној заједници инфраструктура.

У оквиру Пословног дана могло се чути и о органској прозводњи, која је код нас још у повоју, као и о руралном туризму, који је неискоришћени потенцијал. Представници локалних самоуправа Бачки Петровац, Гложан, Сомбор и Сврљиг представили су планове за будућност, као и локалну стратегију.

Аутор „Агрокомпаса” је Ђорђе Мојић из удружења „Интерарт”, Агенција за стратешки развој и планирање.

М. Стакић

Географија може помоћи

Као примере производа заштићеног гоеграфског порекла и доброг пословања Гламочић је навео футошки купус, петровачки кулен, лесковачки ајвар, али и нагласио да види велики успех у производњи меда.

– Србија има већи извоз меда него свих врста меса заједно. Годишња зарада износи између 12 и 15 милиона евра – казао је Гламочић. По његовим речима, мед се може користити и у козметичке сврхе, али и у виду полена, млеча, и у његовој производњи је могућност веће зараде.