За Ускрс и слатко и слано са истеклим роком трајања

одакле она долази, каквог је квалитета и да ли је опасна за њихово здравље. На пијацама у свим градовима Србије може се купити све, а у време празника, као што је предстојећи Ускрс, потражња за слаткишима и месним прерађевинама је знатно већа. То доводи до још већег илегалног увоза хране па се тако увелико кријумчаре месо, чоколада, јужно воће и алкохол.

Наша држава последњих година има проблема с илегалним увозом хране која је често опасна по људско здравље. Процењује се да се она најчешће шверцује из Мађарске, Бугарске, Аустрије, али и с Космета, а нешто мање из Црне Горе, Турске и Македоније. На новосадским пијацама – а тако је и у другим градовима Војводине – највише је хране из Мађарске. Тако се ових дана пред ускршње празнике могу купити сухомеснати производи – суви врат, врат у мрежици, сува ребра, суве буткице, па и свеже ћуреће месо и ћурећи медаљони, као и млечни производи, чоколада и кафа. У понуди је и велики избор сечених сирева, умотаних у провидну фолију. Заједничко за све те производе на тезгама је да се не види јасно датум производње, а управо то је веома важно за исправност хране. Из Бугарске тајно стижу свеже и млевено месо, конзерве с храном и слаткиши, а с Космета аргентинска говедина и америчка пилетина.

У Мађарској и Бугарској, као и у свим другим земљама ЕУ, цена хране којој је рок трајања пред истеком се снижава и знатно је мања од оне која је свежа и има дужи рок чувања. Наши грађани купују управо ту храну којој ускоро истиче рок трајања и продају је на српским пијацама. Неки купљене сухомеснате производе и сиреве секу на парчад, па тако није ни битан рок трајања јер се иначе не може видети, а има и оних који мењају датуме производње на пакетима и продају ту исту робу по Србији као да је исправна. Због тога се догађа да је мађарска храна јефтинија на нашим пијацама него у самој Мађарској и њеним маркетима, као и у специјализованим продавницама „Тиса коопа” које продају искључиво мађарске производе који се чувају у фрижидерима и у складу са законским прописима.

Српски цариници су у протеклом периоду откривали и огромне количине свежег јунећег меса и говеђе пршуте, за које није било чак ни документације о пореклу и исправности, а откривен је и товар говедине која је увожена с Космета и била је стара десет година и девет пута замрзавана и одмрзавана. Често наши цариници откривају и велике количине чоколаде и „киндер” јаја, шлага, капућина, протеина за бодибилдинг и друге робе која се може наћи на тезгама на српским пијацама.

Шеф Одељења Управе царина за сузбијање кријумчареа Иван Пејовић објашњава да је главни разлог за кријумчарење хране и пића брза и добра зарада, додајући да њу омогућавају ниске цене те робе у суседним државама, али и могућност добијања повраћаја новца од изношења тих артикала у Србију и њихова препродаја по вишим ценама у нашој земљи. Управа царина прву групу шверцера хране из суседних држава назива „људи-мрави” јер је обично реч о грађанима који у иностранству купују храну за домаћинство, али често у вредности већој од дозвољених 100 евра, тврдећи да се месо, кобасице и качкаваљ из Мађарске продају нелегално на пијацама у Суботици, Новом Саду и Београду.

– Амерички батаци, на пример, коштају на Космету један евро килограм, а у Србији се продају у пакетима од 15 килограма по дупло вишој цени – објаснио је Пејовић. – Качкаваљ у пакету од 3,5 килограма у Мађарској кошта само шест евра, а код нас се продаје за осам.

Љ. Малешевић

Држава остаје кратких рукава

Месо, сухомеснати производи, млеко и млечни производи, чоколаде и други слаткиши на пијачним тезгама, а често и у гепецима аутомобила, могу бити опасни по здравље људи. Осим тога, држава остаје кратка за порез на ту робу јер илегални продавци све стављају у свој yеп. Тако су на губитку и држава и потрошачи, а једини задовољно трљају руке препродавци, које уопште није брига што може бити реч и о неисправној и небезбедној храни.