За све има посла под сунцем, гужва је у хладовини

 на њиховој евиденцији тренутно има 720.000 незапослених, што је 15.000 мање него прошлог месеца. У поређењу с истим периодом прошле године, сада је 4,4 одсто мање незапослених на евидинцији НСЗ-а, а разлог су сезонски послови, али и активне мере, које спроводи НСЗ.

Да су сезонски радници тражени потврђују и у новосадским омладинским задругама јер је понуда за повремено-привремени ангажман радника, углавном у угоститељству и пољопривреди, добра. Ипак, у омладинским задругама истичу да млади људи углавном нису расположени да раде у пољпопривреди јер су зараде мале, а посао тежак, па није лако увек скупити потребан број радника за радове у пољу. 



По речима директора Омладинске задруге „Омега дил” Зорана Вранешевића, потребни су радници и у угоститељству и пољопривреди, а сатница се креће од 130 до око 150 динара.– Тражени су радници у угоститељству, посебно за рад на Штранду, као и помоћни радници и пекари на свим позицијама у пицерији – каже Вранешевић. – Актуелни су и послови у силосима на откупу пољопривредних производа, у њиховој производњи и паковању.



Он указује на то да је интересовање младих да раде добро, а да се на тим пословима преко студентских задруга радници ангажују по потреби, односно повремено, док је сезона годишњих одмора.Посао у пољопривреди може се наћи и у Омладинској задрузи „Слога”, али је по речима директорке Вере Лупуц потражња за радницима далеко већа од одзива.



– Сада је била велика потражња за радницима за брање трешања, где је сатница 140 динара, али је одазив мали – каже Вера Лупуц. – Будући да се  очекују многи послови у пољопривреди, и то углавном у воћарству, надамо се бољем одзиву.Она истиче да су у понуди и уобичајени послови који нису сезонски – од чишћења просторија, где је сатница око 150 динара, до послова обезбеђења, где зараде варирају у зависности од ангажмана. 



У Омладинској задрузи „Прави победник”, указује стручни сарадник Младен Будимировић, понуда послова је добра – од дељења флајера и лепљења плаката, уз сатницу не мању од 150 динара, па до тежих и боље плаћених послова – утовар и истовар, пренос робе, селидбе, где се на сат може зарадити 250 динара. Он каже да су сада актуелни и послови у сезони – продаја сладоледа, кокица, рад у кафићима, а они се, по закону, могу обављати преко омладинских задруга. 



– За послове у пољопривреди већ дуго је тешко наћи оно што послодавци траже – доброг радника, који добро и вредно ради ради уз сатницу која није велика – каже Будимировић. – Посла има, али млади не знају да раде на пољу, а, осим што је реч о тешким пословима, и услови рада су тешки – на отвореном, по сунцу... Уз то, дневнице нису мотивишуће јер се, у принципу, за осам сати рада може зарадити 1.200 динара и оброк. Суштина је да за рад у пољопривреди треба имати искуство јер плевљење винограда, рад у расаднику, не значи само чупати коров. Млади избегавају те послове и неретко се дешава да се од 100 позваних свега неколико њих одазове.



Д. Млађеновић

 

Од 15 година па навише



Преко студентских задруга могу радити млади до 26 година, а будући да је крај школске године, значајан је прилив свршених средњошколаца спремних да раде и зараде и тако надопуне кућни буyет или скупе новац за одлазак на море.

– Преко задруга могу радити млади од 15 година уз сагласност родитеља, али се, ипак, углавном ангажују они старији од 18 година – рекао је Зоран Вранешевић.