За пристојан живот породици месечно треба 115.000 динара

Наиме, уз просечну плату од око 45.000 динара, месечно се у домаћинство слије око 90.000 динара и, иако се чини да је то прилична сума, када се расподели на трошкове, показује се да није тако. Због тога се у Србији – а то и није некаква тајна – или подиже кредит, или позјамљује новац или се он вади из сламарице јер рачуница каже да је просечној трочланој породици за комфоран живот – а то би требало да значи стан од око 60 квадратних метара, аутомобил, одлазак на годишњи одмор... потребно више од 115.000 динара месечно.

Дакле, за живот без већег луксуза потребно је далеко више новца него што месечно заради просечна трочлана породица. Наиме, просечна потрошчака корпа за трочлану породицу тешка је око 68.000 динара, а она подразумева задовољење/плаћање/куповину основних потреба – а осим режијских трошкова, ту су и трошкови за храну, пиће, одећу, обућу, културу, образовање, изласке, превоз, комунакције... Када се то све поплаћа, из кућног буyета нестане готово једна и по просечна плата, а преосталих око 20.000 динара могу се потрошити на нешто друго. Најчешће ни тај новац не постоји, односно већ је потрошен, и то углавном на плаћање кредита – од оних за стан, аутмобил, одлазак на море, полазак ђака у школу, куповину намештаја, компјутера...

Тако је за плаћање рате за аутомобил купљен на кредит, месечно потребно још око 12.000 динара, колико износи просечна рата. Много је грађана који плаћају и кредит за стан, уз рок отплате на више деценија, па су им плате сваког месеца оптерећене с још око 100 евра, односно око 12.500 динара, у просеку. За одлазак на годишњи одмор – а у Србији то најчешће значи пут на море – трочланој породици потребно је око 1.200 евра, односно готово 150.000 динара. Пошто толико новца многи немају одмах да издвоје, поново се прибегава плаћању на рате, па и ако се то разбије на годину дана, месечним трошковима треба додати још око 12.500 динара.

Ни полазак детета у школу, као ни одлазак на екскурзију нису занемарљиве ставка у кућном буyету, па се и ти трошкови често разбијају на рате. Тако се, рецимо, за куповину уyбеника који су око 10.000 динара и одлазак на екскурзију, чије се цене разликују у зависности од дестинације и времена боравка и крећу се и до 40.000 динара, месечни издатак додатно повећава око 4.000 динара. Ако се неко одлучи за куповину новог намештаја, рецимо дечје собе, и ту треба, рачунати да додатни месечни терет од око 4.000 динара, а ако се купује нови просечан компјутер, за шта се такође одборава куповина на 12 месеци, месечни трошак се повећава још око 3.000.

То је, наравно, само део трошкова које би могла имати просечна трочлана породица, а само они значајно премашују износ две просечне плате. Није потребно бити економиста да би се увидело да је комфоран живот веома скуп и да, ма како да се динар пребацује више пута преко руке, на једном месту уштине, на другом мало попусти, рате пребацују из месеца у месец, кредити рефинансирају – остаје рупа од око 25.000 динара.

Д. Млађеновић

Начин живота одређују зараде

Јасно је да је много просечних трочланих породица себи не могу да приуште много тога што подразумева комфоран живот, као и да је мало домаћинстава у којима се зарађују две просечне плате. Наравно, има оних који зарађују далеко више и којима одлазак на летовање или зимовање, куповина намештаја, аутомобила, било чега... не представља велики проблем, али истовремено је и много оних који зарађују много мање и којима је проблем и да подмире и трошкове просечне потрошачке корпе.