За пољопривреду нема новца из ЕУ без новог запошљавања

постављена комплетна оперативна структура за ИПАРД и да би реализација тог програма могла кренути 2016. године.

– Имамо сјајне вести, а захвалио бих се најпре Влади Републике Србије која је у ери смањења броја запослених у управи нашла разумевања и схватила неопходност додатног запошљавања у Управи за аграрна плаћања и Сектору за рурални развој јер је то био услов да оно што смо обећали – аплицирање за фондове ИПАРД-а – почетком 2016. године и реализујемо – изјавио је државни секретар за пољопривреду Данило Голубовић, који је прекјуче у Медија-центру учествовао у представљању манифестације Госпојински пољофест.

– Очекујемо наредних дана да ће то бити и формализовано од Владе Републике Србије и одговарајуће комисије. Тиме смо урадили озбиљан корак напред јер, иако су те процедуре дуге и административне, када паре буду почеле да долазе у Србију, биће то озбиљни новци, до 2020. године то је 175 милиона евра. Када Србија буде ушла у ЕУ, то ће бити буyет већи од милијарде евра, који би требало да нам припадне спрам величине, на пример, у поређењу с Хрватском. Тиме ће наши пољопривредници драстично повећати своју конкурентност, и то не само на тржишту ЕУ већ и на тржишту трећих земаља – нагласио је Голубовић.

Подсетимо, Европска комисија је одобрила наш ИПАРД програм у јануару ове године, а у току је процес акредитације ИПАРД оперативних структура (Сектор за рурални развој и Управа за аграрна плаћања) као и одређених делова Министарства финансија и Ревизорског тела при Влади Србије. То захтева запошљавање већег броја извршилаца у обе институције, а како се раније помињало, Сектор за рурални развој би требало да има 11 новозапослених, а Управа за аграрна плаћања би у овој години требало да запосли 103 извршиоца.

Председник скупштинског Одбора за пољопривреду Маријан Ристичевић изјавио је прекјуче на конференцији за новинаре посвећеној ИПАРД програму да су за оне који се баве пољопривредом ови пројекти посебно битни, не само због великих пољопривредних газдинстава већ пре свега због малих.

– Велика је заблуда да мала газдинства немају будућност – навео је Ристичевић. – У Србији је више од 70 одсто поседа мање од пет хектара, али сличну поседовну структуру имају и Шпанија, Италија и Грчка.

Он је додао да мала пољопривредна газдинства не треба „уклањати” већ специјализовати, као и да су ИПАРД пројекти прилика за опремање фарми механизацијом, воћњака заливним системима и противградним мрежама, и подизање воћних засада. Ристичевић је истакао да имамо прилику да од малог поседа направимо социјално одржив посед.

– Само на једном хектару модерног воћњака може се остварити производња која достиже 20.000, 30.000, 40.000 евра, па и више – рекао је Ристичевић. – Мала газдинства, ако правилно распоредите ИПАРД средства, могу да буду перспектива и за ново запошљавање, с обзиром на то да, рецимо, на 10.000 хектара пластеника, без паковања и прераде, посао може наћи 100.000 људи.

С. Глушчевић

Сви ће проћи обуку

Сви запослени у институцијама преко којих ће се реализовати ИПАРД ће проћи обуке и тренинге за прецизно дефинисане процедуре за коришћење тих фондова. Акредитација тих институција, односно почетак коришћења европских пара за рурални развој, великим делом зависе од спремности запослених за тај посао.