За органску производњу више пара већ догодине
– Прошле године извоз органских производа донео је шест пута већи профит него 2012, односно извезено је робе за 19,57 милиона евра, у односу на 3,74 милиона евра
три године раније – рекао је
Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине на Форуму
о органској производњи одржаном у Селенчи.
Он је истакао да су подстицаји за органску производњу 40 одсто већи него за обичну, а површине под органским усевима расту из године у годину. Лане је органска производња заузимала 15.298 хектара, а 2012. је под засадом било упола мање, односно 6.340 хектара. Организатор манифестације – Центар за органску производњу Селенча окупио је на том међународном скупу око 250 научника, стручњака, представника образовних институција, као и органских произвођача, а тема форума била је „Приступ изворима финансирања за органске произвођаче – препреке и могућности”. Разговарало се и о субвенцијама у органској производњи, подршци за развој пољопривреде, ИПАРД програмима, а одржана је и панел-дискусија локалних самоуправа на пројекту Европског покрета Нови Сад „Локалне иницијативе за рурални развој Бачке”.
Манифестацији је присуствовао и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић, који је казао да у претходном периоду није рађено добро, а да органска производња има велике потенцијале и тржиште.
– Идуће године биће више подстицаја за органску производњу, а на форуму се окупила научна и стручна јавност, као и произвођачи, да би разговарали о стратегијама локалног развоја – казао је Радојевић, додајући да је ребалансом буџета АПВ донела решење о новцу намењеном даљем развоју локалних акционих група, а постављени су и предуслови за ИПАРД 2.
– И даље имамо могућност да искористимо пет милиона евра до 2020. године.
Он је додао да је кључно да се оформе едукациони центри за обуку пољопривредника, које ће финансирати Влада, а не да иду у приватне агенције које ће им прикупити потребну документацију. Кључ је у обучавању, а одлагањем уласка у ИПАРД програме, купљено је време за обуку пољопривредника.
На форуму се од амбасадорке Словачке Дагмар Репчекове, која је и отворила 10. форум органске производње, могло чути словачко искуство с европским фондовима. Такође, произвођачи су могли чути више о искуствима ЛАГА хрватских органских произвођача.
Председник општине Бач Драган Сташевић казао је да Општина озбиљно помаже пољопривреднике, а да су у току два конкурса – за премије осигурања и опрему за пољопривредно газдинство.
– Општина има 24.000 хектара, од тога 7.500 хектара државне земље и више од 2.000 газдинстава – рекао је Сташевић. – Познати смо као општина која најбоље уређује државну земљу, али и по органској производњи.
Он је додао да је Општина за пољопривреду издвојила 22 милиона наменских средстава, а у плану су још два конкурса за субвенционисање камата. Из те општине најављују почетком идуће недеље лицитацију пољопривредног земљишта, а у плану су и средства за руралани развој.
Произвођачи су се бунили што иста правила важе и за мале и за велике произвођаче органске хране, као и да је основни проблем на тржишту конкурентност. Потребна им је већа подршка државе, а кажу да купаца има, али да је храну тешко гајити јер нема субвенција, а тржиште није заштићено па грчки и италијански органски производи испадају јефтинији јер је порез на увоз мали.
Мирко Влчек из Пивница се из тог разлога пре четири године удружио са седам других произвођача органске хране и до сада су продавали у Београду, Новом Саду, Бачкој Паланци, а одскоро и у Кули.
– Интересовање купаца у Новом Саду је тренутно у паду, док је у Београду тражња повећана – каже Влчек. – Тако је ове године, а идуће ћемо видети како ће бити.
Њихова храна се поручује путем имејла, и стиже на кућну адресу, а подсетимо се да су сви пољопривредни стручњаци нагласили да је спас пољопривреде у удруживању и задругама.
М. Стакић
Састанци произвођача
У оквиру Форума одржани су и Међународни пословни сусрети „АгроОрганик Б2Б 2016”, једини такве врсте у Европи, у којима је учествовало више од 80 произвођача и организација из десет европских земаља.
На Форуму је изнет и податак да 35,2 одсто пољопривредника у Србији нема приступ финансијском систему.