За ново радно место до 7.000 евра

Тиме се смањује граница за подстицаје инвеститорима за отварање радних места, која је претходних година била и до 10.000 евра по запосленом. Такође, истим актом Влада је смањила и граници за добијање државне помоћи с 250.000 евра на 150.000, уз обавезу запошљавања најмање 20 радника.

Прописани су и прецизни услови за добијање државних подстицаја. Инвеститор који жели да добије 150.000 евра државне помоћи мораће да запосли најмање 20 радника, онај који жели 300.000 евра има обавезу да обезбеди најмање 30 радних места, а они који би хтели 600.000 евра државних подстицаја морају обезбедити између 40 и 50 радних места.



При том, инвеститори морају обезбедити одржавање инвестиције најмање пет година, редовно исплаћивати плате радницима, и то у износу 120 одсто минималне зараде, односно минималац плус 20 одсто, и да обезбеде најмање 25 одсто укупних улагања. На државне субвенције не могу рачунати предузећа у тешкоћама, фирме које нису измириле обавезе према држави, привредни субјекти који су број запослених у протеклој години смањили десет одсто, као ни предузећа у којима држава има власнички удео.



Субвенције за инвеститоре подељене су у пет група за подстицаје по радном месту. У првој групи су општине које имају стопу развијености већу од републичког просека. Инвеститори који улажу у њих могу рачунати на 3.000 евра по радном месту и још десет процената од укупних инвестиција. У другој групи су општине чији је степен развијености од 80 до 100 одсто републичког просека, а за њих ће држава давати 4.000 евра по радном месту и 15 процената од вредности инвестиције. За  општине које су у трећој групи развијености, а то су оне које имају између 60 и 80 одсто републичког просека, инвеститори ће добијати 5.000 евра по запосленом и 20 одсто од вредности инвестиције.



У четвртој групи су општине које имају просек испод 60 одсто републичког просека, а инвеститори ће за свако радно место од државе добијати подстицаје од 6.000 евра и 25 процената вредности инвестиције. Највише ће држава стимулисати инвеститоре који се одлуче да улажу у пету групу, у којој су девастирана, односно најнеразвијенија подручја Србије. За свако радно место у тим подручјима држава даје 7.000 евра и још 30 одсто вредности инвестиције.



Уредбом је прецизирано да се сав новац за привлачење директних инвестиција обезбеђује у буyету Србије, али да се део може обезбедити и из међународне развојне помоћи. Прецизирано је да се новац може давати и за финансирање инвестиционих пројеката у производном сектору и сектору услуга које могу бити предмет међународне трговине. У исто време, подстицаји се не могу користити за финансирање пројеката у сектору саобраћаја, угоститељства, игара на срећу, трговине, производње синтетичких влакана, угља и челика, дувана и дуванских прерађевина, оружја и муниције, аеродрома, комуналном сектору и сектору енергетике.



Љ. Малешевић

 

Највише за инвестиције у Опову



Од 45 војвођанских општина само ће инвеститори који улажу у Опово моћи добити 6.000 евра по радном месту. У исто време у трећој групи развијености , где се даје 5.000 евра по запосленом, налазе се Алибунар, Бач, Жабаљ, Житиште, Ириг, Ковачица, Ковин, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Бечеј, Оyаци, Пландиште, Сечањ, Суботица, Тител, Чока и Шид.



У другу групу развијености, где ће бити додељено 4.000 евра по раднике, спадају  Ада, Апатин, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бечеј, Зрењанин, Инђија, Кикинда, Кула, Нови Кнежевац, Рума, Темерин, Сомбор, Сремска Митроица и Сремски Карловци.

Најмање ће добијати инвеститори , по 3.000 евра, који инвестирају у најразвијеније општине међу којима су Бачка Паланка, Беочин, Врбас, Вршац, Кањижа, Нови Сад, Панчево, Пећинци, Сента, Стара Пазова и Суботица.

 

Строга контрола државне помоћи



Уредбом су прецизирани и начини исплате подстицаја, обавезе инвеститора у погледу обезбеђивања гаранација, као и строга контрола додељене државне помоћи. Подстицаји ће се додељивати у три рате у складу с уговором и расположивим буyетским средствима, а инвеститор има обавезу да приложи банкарску гаранцију издату од пословне банке у Србији, безусловну и плативу на први позив у корист Србије. Након добијања сваке туре новца од државе, инвеститор има обавезу да достави извештај, а Министарство привреде ће имати независне ревизоре које ће контролисати да ли се новац користи наменски.