За новце грађана банке плаћају чисту нулу

колику камату зараде њихови динари који неорочени леже на рачунима текућим или штедним улозима а виста. За тај новац клијенти не добијају камату или, боље речено, готово да је уопште не добијају. Зависно од банке, она је 0,01 одсто или је чиста нула.

О томе зашто банке не привлаче клијенте вишим каматама у тој области један банкар каже:

– Новац који се држи на рачунима а није орочен за банке је практично неупотребљив за пласмане – објашњава он. – Зато су, не само код нас већ и у много развијенијим земљама, камате на такве улоге минималне или их нема.

Хоће ли клијент добити 0,01 одсто на годишњем нивоу или ће остати и без тога, различито је од банке до банке. Банка Интеза је недавно клијенте писмено обавестила о томе да им ту камату од 0,01 одсто укида. У питању су мале суме па сматрају да клијенти неће бити оштећени. Јер, поменута камата једва да је клијентима доносила и стотинак динара на просечну плату, ако нису били у минусу.

Тај корак у Интези поткрепљују податком да су камате у паду на нивоу целог банкарског сектора, не само у Србији већ и у Европи. Народна банка Србије је неколико пута снижавала референтну стопу.

Пратећи тај тренд, Интеза је снизила камате на новац на платним рачунима.

Стопе везане за орочена средства остале су непроме­њене.

Из Интезе подсећају на то да нису само те стопе снижене већ да су пале и камате на кредите. Банка у наредном

периоду припрема нову инвестициону понуду па ће клијенти који то желе моћи да остваре веће приносе на свој новац.

Код Ерсте банке камата на новац на текућем рачуну је нула одсто. НЛБ – Нова љубљанска банка зарачунава 0,01 одсто.

Тако клијентима који желе да зараде на динарима остаје само да их ороче. Ту је камата од 3,5 до 6 одсто годишње.

Д. Вујошевић

С друге стране – гуљење

Нимало разлога за нервирање немају клијенти којима су текућу рачуни више у минусу него уплусу. Они банци плаћају камате на те позајмице веће од 20 одсто, а ону на новац који лежи не би никако добили.

Камате на позајмице везане за прекорачења по текућем рачуну су и даље високе па и превисоке за европске услове. Оне никако да следе референтну стопу НБС-а. Банкари се превдају да су то најризичније позајмице у домаћој валути. А хоће ли оне пратити овај тренд, остаје

да се види.