За нов намештај требају нам две милијарде евра
Када бисмо имали бољи стандард и пристојне кућне буyете, на замену дотрајалог намештаја, по неким проценама трговаца и произвођача, потрошили бисмо најмање две милијарде евра, што би био озбиљан замајац домаћим произвођачима. Али... Ако и убудуће за опрему за стан и текуће одржавање (дакле и за намештај и технику, и за мајсторе и поправке), домаћинства буду месечно давала тек 800 динара, као сада, пре ће комади које имамо постати антиквитети него што ћемо их заменити новим.
Србија има близу 2,5 милиона домаћинстава (с просечна 2,88 члана). У многим становима и кућама још увек у дневним собама чуче регали из седамдесетих и осамдесети година прошлог века, а и оно што је куповано касније зрело је за замену. Када би њих милион, а то су процене, купило нов намештај, и то најјефтинији, и на то утрошило по 2.000 евра, биле би то две милијарде с којима би се „погурали” производња, трговина, транспорт... На крају крајева, не долази ни „Икеа” бадава у Србију.
Обиласком новосадских салона намештаја дошли смо до рачунице по којој је само за намештај (не и за белу технику, санитарије...) у стану који има дневни боравак, две собе и кухињу, потребно најмање 212.000 динара. Најјефтинија кухиња коју смо видели коштала је 26.210 динара, скромна трпезарија је 27.400, најоскуднији намештај за дневну собу стаје 66.500, за спаваћу 50.200, а за дечју 42.300 динара. У радњама кажу да је промет све мањи, и да је у односу на пре две-три године, опао најмање трећину, а код многих артикала пад је већи од 40 одсто. Осим празних yепова, проблем су, напомињу, и скуп репроматеријал, недостатак обртних средстава и високе цене кредита.
– Тражња на домаћем тржишту је све мања, и тај тренд се наставља из године у годину, међутим, бележимо све боље резултате на извозним тржиштима – каже за „Дневник” председница Српског кластера намештаја Милица Димитријевић, додајући да су произвођачи – чланови тог кластера стога извозно оријентисни.
Када је о старости намештаја у српским домаћинствима реч, она напомиње да таква истраживања нису рађена. Очигледно је, вели, да је у младим породицама и намештај новијег датума, док је у старијим наслеђен и знатно старији.
Да подаци о просечној старости намештаја не постоје, каже и саветник у Привредној комори Србије Владимир Бурда.
– Међутим, ако узмемо у обзир просечну старост становништва, број пензионера, број незапослених, пад куповне моћи, сигурно је старост знатна, а светски стандард да се намештај мења сваких пет-шест година за нас ће још дуги низ година бити недостижан – оцењује он у разговору за „Дневник”.
Подсећајући на то да је тренутно у жижи приватизација „Симпа”, Бурда напомиње да су стандардно „намештајцима” потребни јефтина кредитна средства, извозне стимулације, подршка државе за боље позиционирање на иностраним тржиштима, стручна радна снага – столари...
С. Глушчевић
Извоз спасава произвођаче намештаја
Он напомиње да је поред пољопривреде, дрвна индустрија једина остварује значајнији суфицит у спољној трговини. Прошле године је извезено ове робе у вредности 550 милиона долара, а од тога је 300 милиона долара вредео намештај који смо свет продали. Остварен је суфицит од 201 милион долара. И у овој години позитиван тренд је настављен и дрвна индустрија Србије остварује одличне резултате. У прва три месеца остварен је извоз од 120 милиона долара (намештај 73 милиона), и суфицит од 55 милиона долара - наглашава Бурда.