За лажне минималце лизинг је спас

минималне плате, а са сумом која једва прелази 20.000 динара месечно тешко се преживљава и купује и најосновније. Међутим, када се одмакне од званичне слике, покаже се да доста оних који зарађују минималац ради у сивој зони, односно минималну зараду добијају званично и тако улазе у статистику, а послодавци им на руке исплаћују више, некада и знатно веће суме. Тако они, практично, зарађују више, али се то званично не види.

Ипак, многи ће последицу таквог начина исплате зарада осетити кад буду пензионери јер ће им то примање бити одређено на основу званичних уплата. И не само то: тешкоће због тога имају већ сада, посебно приликом одлуке да узму кредит. Наиме, за подизање позајмице код банака неопходна је провера преко Кредитног бироа Удружења банка Србије на основу које се оцењује способност клијента за задуживање, и по правилу, они који зарађују минималац добијаују негативан одговор. То је и разумљиво јер новац који радник добија на руке није званичан и банке то нити могу нити хоће да узму у обзир.

Када ти лажни сиромаси хоће да подигну потрошачки или готовински кредит, могу рачунати на помоћ најближе родбине и пријатеља којима ће касније отплаћивати рате. Међутим, за узимање стамбених кредита, где се обавезе преузимају на рок од 20 до 30 година, тешко је склопити конструкцију, чак и уз пријатељску помоћ. Сви знају да послодавци неће преко ноћи пријавити право стање ствари и уплаћивати више новца у фондове па би спас за могао бити лизинг.

– Уговор о лизингу могао би тој категорији људи знатно помоћи да преко позајмице дођу до стана – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Они су далеко флексибилнији и лизинг-кућа остаје власник некретнине до исплате последње рате и преноса власништва. У случају да странка не измирује обавезе, проблем је лакше решив него код стамбеног хипотекарног кредита јер несавесном клијенту одмах следи селидба. Међутим, финансијске обавезе за лизинг-кућу су приличне.

С тим закључком слаже се и председник Асоцијације домаћих лизинг-кућа и директор компаније „Сожелиз” Борис Стевић.

– Цензус који треба да се обезбеди за лизинг-кућу која жели да се бави некретнинама је пет милиона евра, а то је много – каже Стевић. – Да је то пола милиона, што сматрам да би било сасвим довољно, било би више интересовања. Осим тога, лизинг-куће немају слободна средства која би могла бити уложена у некретнине, односно да их купе и чекају да прође неколико деценија да корисници стекну право да их откупе по симболичној цени. Посао би се могао направити ако би се донео пропис који би снизио цензус за улазак лизинг-кућа у посао с некретнинанама. Други услов је да комапније које продају станове или грађевинске куће које их зидају, уђу у посао заједно с нама и уколико би се то остварило, посао би могао кренути. Лизинг-компаније су заинтересоване за ширење посла, али се прво морају створити услови који су за нас исплативи.

На потезу је, наравно, држава, а хоће ли нова влада сматрати да то питање треба регулисати, тек ће се видети. Иначе, куповина на лизинг уобичајена је у развијеном свету где Србија жели да се нађе. Тамо се и ТВ пријемници и техничка роба купује на лизинг без проблема – клијенти бирају банку или лизинг-кућу, а оне процењују с ким ће склопити уговор.

Д. Вујошевић

За стан од 50.000 евра рата 180 евра

Приликом куповине стана на кредит у вредности 50.000 евра, с роком отплате од три деценије, учешћем од 20 одсто и каматом по стопи од 3,5 процената годишње, рата је 180 евра, услови су који важе у Србији. У њих би требало да се уколопе и лизинг-куће или чак да понуде нешто повољније.