За извађену нафту НИС ће и даље плаћати сићу

омогући већа привлачења инвеститора у ту област. Наиме, државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Мирјана Филиповић недавно је рекла да је закон прошао све скупштинске одборе и очекује се да ће бити усвојен на некој од наредних седница Владе, а потом до краја године и у парламенту те да ће рудне ренте остати на истом нивоу. Ипак, она је указала на то да је у плану доношење новог закона о накнадама, који је у припреми и на њему ради Министарство финансија, а којим ће бити обухваћене све рудне ренте.

Уколико се рудне ренте не буду мењале, а сва је прилика да ће бити тако, и даље ће за угљоводонике у течном и гасовитом стању (нафта и гас) и остале природне гасове важити износ рудне ренте од седам одсто од прихода. Међутим, „Нафтна индустрија Србије” ће и даље на име рудне ренте плаћати три одсто од прихода јер међудржавним уговором између Србије и Русије није предвиђена измена висине ренте за НИС.



Због тога локалне самоуправе у којима се експлотраише нафта и гас и даље се приходују део од рудне ренте од три одсто и губе значајне паре. То је и био разлог да су из општина Србобран, Кањижа и Кикинда тражили да се у закон унесе измена која би омогућила да целокупан приход од накнаде за коришћење нафте и гаса – рудна рента – у висини од три одсто остане локалним самоуправама, све док док та рента не достигне седам одсто, колико је законом одређено.



По речима председника општине Србобран Зорана Младеновића, будући да је рудна рента за НИС остала иста – три одсто – из општина Србобран, Кањижа и Кикинда тражено је да се, пошто се одредбе међудржавног уговора везане за висину рудне ренте не мењају, а уговор је потисала Србија, не умањује приход општина по том основу, односно да се држава свог дела прихода од рудне ренте одрекне у корист локалних самоуправа. Представници тих општина разговарали су с министром енергетике Александром Антићем о свом захтеву, од којег, како Младеновић каже, неће одустати, али промена није било, осим што је обећано да ће њихов захтев бити размотрен.



– То значи да ће локалним самоуправама од укупног износа који се убире од рудне ренте, а који остаје три одсто од прихода, припасти 40 досто, као и раније, 50 одсто иде у буyет Србије, а 10 одсто у буyет Војводине – каже Младеновић. – То је довело до даљег пада прихода локалних самоуправа по том основу јер је, у односу на прошлу годину, када је општини Србобран на име рудне ренте уплаћено 120.000.000 динара, ове године тај приход 48.000.000 мањи пошто је на име рудне ренте Србобран приходовао 72.000.000 динара.



Тако је, и поред повећања експлоатације нафте на територији општине Србобран, приход мањи јер се износ рудне ренте добија тако што се количина извучене нафте множи с њеном ценом на светском тржишту. Будући да је цена нафте ове године знатно нижа него лане, укупан износ ренте је мањи, а тиме су и приходи који остају оштини мањи.



Приход од рудне ренте веома је важан за локалне самоуправе јер се тај новац троши за побољшање услова живота у општини, изградњу инфраструктуре... Новац се троши у складу с важећим законским обавезама, а након доношења плана потрошње, што чини локална самоуправа, он се упућује на сагласност Покрајинском секретаријату за енергетику и минералне сировине. Након тога се отвара наменски подрачун и паре троше у складу с важећим одлукама. Смањење прихода који се остварује на тај начин, наравно, значи и мање улагања у намене за које је тај новац предвиђен.



Д. Млађеновић

 

Редовно уплаћује новац

Зоран Младеновић каже да НИС редовно уплаћује новац по основи рудне ренте, без кашњења, и да све своје обавезе испуњава на време.Новац се уплаћује четири пута годишње – прва уплата је 16. јануара, а последња 16. октобра.