Време за промену политике курса?
Обичај је да аналитичари почетком године дају прогнозе о кретању домаће валуте. Тако је за 2016. годину за динар било предвиђено кретање око 122 динара за евро.
Међутим, иако није прошло још ни пола године, динар све чешће прелази 123 динара, а у петак је средњи курс домаће валуте био 123,38 динара за један евро. Да би смирила осцилације Народна банка је на међубанкарском тржиту већ продала 780 милиона евра.
Треба ли размишљати о промени политике курса, јер привреда већ рачуна динар изнад вредности курсне листе? Финасијски стручњак са Београдске банкарске академије др Бранко Живановић каже да смо навикли да курс углавном мирује и да зато чуди што је пад постао готово тренд, упркрс респектабилним интервенцијама НБС.
- Све ово није изненађење јер је наша валута у суштини нестабилна - каже Живановић. - Динар је, стучно речено, претходних година био у номиналној равнотежи, а то је увек краткорочног карактера. Реална вредност је била перманентно прецењена.Ту привремену и привидну стабилност су подупирали инострани инвеститори који су пласирали новац у репо трансакције НБС и још више у наше државне хартије. Реч је о улагању шпекулативног капитала и такви улагачи се брзо преоријентишу када нађу перспективнија тржишта. То онда сведе нашу националну валуту на њену реалну вредност.
Живановић наглашава да очекује да се тренд пада настави. Србија није најпожељнији простор за дугорочна улагања међународнох инвестиционог капутала. Знало се од почетка да су они ту само привремено, а због нереално високих приноса. Те високе стопе нису баш имале позитивне ефекте на упосленост капацитета и привредни развој. Време да оне крену на доле.
Код нас се вредност домаће валуте брани интеревенцијама из девизних резерви. Живановић наглашава да је то најгора могућа стратегија. По његовим речима, најквалитенији део резерви је упола мањи од наше представе о њиховој висини и структури, а ако се настави с овим темпом брзо ћемо потрошити милијарду евра. Он указује да већи део монетарно девизних резерви и нису наше паре - део тих средства су резултат монетраних стратегија или су позајмљени из фондова и даље трошење није стратегија која обећава.
Често се могло чути да би Србија требала да промени девизно- курсни режим, а помињало се фиксирање динара. Живановић каже да је модел контролисаног пливања курса, који ми имамо, допадљив. Међутим, то не одговара привредницима, јер није предвидив.
- Привредници већ подуже рачунају евро на 125 динара, а може се очекивати да ће бити и виши. Предузећима је потребан предвидив курс, а превелике дневне осцилације им сметају јер то курс чини још нестабилнијим.
За привреду би, а на нашем нивоу развоја финансијског тржишта, био прикладнији пузајући девизни курс. Они би тада били у прилици да готово тачно калкулишту девизне трошкове на месечном, кварталном па и годишњем нивоу. Ниво динара, који се реално не може бранити, не би се ни бранио. То би се решавало неком врстом девалвације, која би била најављивана у одговарајућим терминима. За привреду би то било боље и сви би се кретали у реалнијим оквирима - каже Живановић.
Д. Вујошевић
ММФ тражиода динар ослаби?
Ових дана могле су се чути приче да је Мисија ММФ, приликом недавне посете Србији, тражила да динар ослаби.
- Такав захтев просто није у њиховом стилу. Мислим да је по среди нешто друго. Званичници који су били у посети вероватно су указали да кретање домаће валуте треба више ослбодити, односно да динар треба да гађа реалну вредност - рекао је Бранко Живановић.