Воркапић: Државна својина иште нову процену вредности

укупно 16.590 јединица непокретности, укупне вредности 182,8 милијарди динара. Груба процена је, каже у разговору за “Дневник” Јован Воркапић, вршилац дужности директора Републичке дирекције за имовину Србију, да је заправо за сада евидентирано тек између 7 и 10 одсто јединица државне непокретности, уз напомену да ће овим темпом до краја ове године ипак бити евидентирано безмало две трећине укупне државне имовине.

– Овај податак је из новог он лине програма за евиденцију, који је оперативан од 7. фебруара ове године и који се свакодневно додатно пуни од стране корисника државне имовине. Евидентирана вредност, међутим, није реална јер многе непокретности нису уведене у пословне књиге корисника, а за непокретности које се воде у пословним књигама корисници нису достављали ревалоризацију књиговодствене вредности. Свакако и сама књиговодствена вредност по правилу не кореспондира са тржишном вредношћу имовине – истиче Воркапић. – Очигледно је да ће питање процене тржишне вредности државне имовине морати да се реши посебном свеобухватном проценом независних стручњака одмах по спроведеној евиденцији, до фебруара 2017. Дирекција ће дати предлог да се у буџету за следећу годину обавезно обезбеде средства за ову важну активност.

* Како тече уношење података у регистар непокретности у јавној својини и колика је шанса да се у њему почетком наредне године нађу подаци о комплетној државној имовини и њеној вредности?

– Уношење података у регистар непокретности у јавној својини путем веб апликације започело је 7. фебруара 2016. од нултог стања за све кориснике непокретности у јавној својини. Корисници су: јединице локалне самоуправе, (општине и градови), АП, јавна предузећа, друштва капитала, установе и организације, чији је оснивач РС и ЈЛС. На дан 5. маја у регистру непокретности евидентирано је 1.422 корисника од укупно 11.500, који су започели евидентирање непокретности у јавној својини. Може се рећи да је досадашње евидентирање веома отежано због неупућености корисника и отпора према променама, с обзиром на то да достављање података преко веб апликације представља унос - посебну евиденцију о непокретностима које користи корисник и носи одговорност за свеобухватност и тачност унетих података.Од ангажованости корисника на уносу наведених података зависиће и обим евиденције о непокретностима у јавној својини и њеној вредности.

* Приходи Дирекције за имовину од закупа прошле године, почели су да расту. Колико данас износе?

– Од 1. јануара до 30. маја 2016. остварени су приходи од закупа непокретности у државној својини у укупном износу од 118,7 милиона динара. Приход од закупа пословног простора је 116,9 од закупа станова 1,07 милиона и од закупа гаража 718 хиљада динара. Треба напоменути да градови и локалне самоуправе имају неупоредиво веће приходе од закупа непокретности које су у њиховој јавној својини, јер имају значајно већи број пословних простора и станова у свом портфолију.

* Дирекција за имовину кренула је са расписивањем јавних позива за продају војних објеката у многим градовима Србије, аутомобила, а протеклих месеци су неки делови земљишта пренети у власништво локалних самоуправа. Колико је интересовање купаца за понуђене објекте с једне , а с друге стране да ли уступањем земљишта локалним самоуправама заправо стварате могућност да оне изградњом индустријских зона дођу до потенцијалних инвеститора па самим тим и бржег економског развоја?

– Прошле године четири пута је оглашена продаја војних комплекса, али интересовање купаца није велико и углавном се продају комплекси мање вредности, а изузетак је отуђење Војних комплекса Бор Северни и Јужни део, чија је вредност преко милион евра . У циљу боље релаизације Мастер плана располагања непокретностима у државној својини које нису неопходне за функционисање Војске Србије, спроводи се поступак умањења почетне тржишне вредности непокретности које се отуђују те се након два оглашавања почетна цена смањује за 20% а након четири оглашавања за још 20 % у односу на снижену цену након два објављена огласа.

Значајан је и пренос грађевинског земљишта јединицама локалних самоуправа ради стварања индустријских и радних зона, јер ствара повољни амбијент за улагања инвеститора. Јединице локалних самоуправа доносе планска акта којима су предвиђене индустријске и радне зоне и обраћају се захтевима Дирекцији у циљу преноса својине на земљишту са Републике на јединице локалне самоуправе. Локалне самоуправе се, наравно, обавезују да инфраструктурно опремају то земљиште - саобраћајнице, електрична енергија, водовод, канализација... Наведеним поступањем се стварају оптимални услови за улагање инвеститора, а најбољи примери за то су Нови Сад, Обреновац, Рума, Јагодина, Ниш, Ћуприја...

* Ко данас у Србији контролише коришћење државне имовине и да ли је могућа потпуна контрола с обзиром да се не зна шта је све тачно државно?

– Влада, Републичка дирекција за имовину РС, корисници и други надлежни органи, одређени Законом, овлашћени су да врше контролу над располагањем државном имовином. Међутим, располагање без прибављене сагласности Дирекције, на пример над непокретностима, није у складу са Законом о средствима у својини Републике Србије до 2011 год и Законом о о јавној својини од 2011 год којим је прописано да о располагању непокретностима у државној својини одлучује Влада. Због неправилног поступања корисника, може се десити да Дирекција нема контролу над располагањем. Поступком уноса појединачних података корисника, у регистар непокретности у јавној својини, стећи ће се могућност системског праћења располагања непокретностима у јавној својини и ефикаснијом контролом коришћења и управљања. По сазнањима о неправилном и недозвољеном коришћењу и располагању државном имовином, Дирекција, и то без одлагања, иницира код Државног правобранилаштва покретање поступака пред судовима и другим надлежним органима у циљу заштите државне имовине.

* Да ли се може коначно решавати питање јавне својине док се не заврши процес реституције?

– Апсолутно је тачна констатација да успостављање јавне својине на непокретностима, као процес, не може се окончати све док се не оконча поступак реституције пред надлежним органом у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу. То не значи да поступци установљавања јавне својине, што спада у надлежност Дирекције, не могу тећи упоредо са поступцима реституције.

Љубинка Малешевић

Касарне за станове

Поред отуђења војних комплекса Воркапић истиче и пренос права јавне својине на јединице локалне самоуправе, којима се омогућава да купопродајну цену плате у 5 годишњих илити 60 месечних рата, односно даје се могућност да се изврши размена војних комплекса за станове на територији јединице локалне самоуправа са којом се закључују правни посао размене. Тако је, рецимо, војни комплекс „Алекса Дундић“ у Земуну, тржишне вредности процењене на безмало 11,1 милион евра, на темељу закључка Владе замењен за 105 станова, и то: 84 стана у насељу „Степа Степановић“ у Београду, 18 станова у насељу „Сунчана страна“ у Новом Саду, два стана у граду Чачку и 1 стан у Куршумлији, чија је укупна вредност процењена на 9,67 милиона евра.