Војвођанске бање купају се у имовинским споровима

позив за приватизацију 14 бања и специјалних болница је повучен, уз образложење да има много имовинских питања које држава треба да разреши да купци не би имали проблема приликом куповине. Медији су прошле године спекулисали о томе да су за српске бање и специјалне болнице заинтересовани бизнисмени Миодраг Костић, Петар Матијевић, Филип Цептер, али и неке познате компаније из Немачке, Кине, Русије, с Кипра...

Претходних година започети судски спорови око власништва, које с државом води Фонд ПИО, зауставили су најављену приватизацију, али сада се ради на проналажењу начина да се то питање реши и српске бање и специјалне болнице буду понуђене на продају, с тим што би рад наставиле оне које и данас добро послују.

У сваком случају, ресорна министарства привреде, рада и здравља сложила су се у оцени да оне бање које не могу саме да се издржавају и које су на терету држави и буyету, треба прво да буду приватизоване. Другим речима, бање које и сада раде добро могле би остатити у државном власништву, док би купца, односно газду, добиле оне у које треба улагати да би постале профитабилне и да би се избориле с конкуренцијом.

На списку од 14 бања које је требале још лане да се продају нашла се и бања „Термал” у Врднику.  Њен директор Зоран Бошњак био је затечен одлуком државе да се бања приватизује, тврдећи да није испуњен ниједан услов за такву одлуку. Ни садашњу најаву да ће у овој години бање и специјалне болнице бити приватизоване, како је објаснио за „Дневник”, не сматра коначном па отуда није сигуран у то шта ће се заправо догађати.

– Бање у Војводини разликују се од оних које су у остатку Србије у томе што је нама титулар Покрајина и било би логично да она зна да се нешто на њеној територији продаје – каже Бошњак. – По Закону о приватизацији, модел приватизације бира власник и он би требало да ангажује приватизационог саветника који би га предложио. То прво мора да се разреши, без обзира на то ко био на челу Покрајинске владе. Не кажем да неко неће купити нашу бању и да она неће бити на продају, али док се то не догоди, ми радимо, и то радимо добро, што наши резулати показују.

Наш саговорник наглашава да је бања „Термал” претходних година много уложила у опремање и осавремењавање те да сада то враћа и капитализује, што се види из пословних резултата који су све бољи и бољи. Као доказ, износи да је приход бање у 2013. био 215 милионара динара, 2014.  био је 246, а прошле очекује више од 300 милиона динара.

– Када смо видели да је мала вајда од здравствене рехабилитације јер нам је РФЗО доделио мало новца, окренули смо се туризму, и то нам добро иде. Капацитети су стално попуњени, немамо празног хода, увели смо нове програме – рекао је Бошњак, додајући да бања може и да ради и да заради и оваква каква је сад.

За директора бање „Јунаковић” у Апатину Драгомира Обрадовића, приватизација бања је потребна да би се решио њихов статус јер им постојећи прописи, како каже, везују руке и више одмажу него помажу.

– Уз то, Фонд ПИО судским путем потражује свој део у нашој бањи и шта ће бити с том тужбом још увек се не зна, али очекујемо да то држава реши – каже Обрадовићза „Дневник”. – Но, сматрамо да здравство остане наша основна делатност.

Љ. Малешевић

Пример Ђуле

По речима Зорана Бошњака, питање бања може се решити и на другачији начин осим продаје. Помиње да је био позван у бању Ђула у Мађарској, која је обновљена новцем из приступних фондова ЕУ.

– Данас је та бања савремена и уређена. Из европских фондова добили су осам милиона евра, чиме су саградили нови објекат и у њега унели садржаје које су примамљиви за госте. Услов за тај новац је био да бања Ђула остане државно власништво, а она је власништво локалне самоуправе. На тај начин се код нас не размишља, а требало би јер смо сада у домету претприсутних фондова ЕУ и могли бисмо добити новац за бање. Само се држимо продаје, а могли бисмо размишљати и о томе како да сачувамо оно што имамо – објашњава Бошњак.

„Животно сулудо”

Министар Сертић објашњава да је спор Фонда ПИО с државом око власништва над бањама и специјалним болницама можда правно исправан, али је „животно сулуд”, будући да готово половина новца од којег Фонд ПИО исплаћује пензије и социјална давања долази из државне касе.

С друге стране, у Фонду ПИО сматрају да, када би остварили власништво над оним што је протеклих деценија грађено пензионерским динаром, не би имали потребу за толико дотација из државног буyета јер би и сами имали више новца.