Власници покрену стечај па оду и оснују нову фирму

да се уведе појам консолидованог стечаја или обједињеног стечаја. Разлог за покретање иницијативе, коју је потписао председник тог синдиката Бранислав Чанак, наведено је на сајту УГС „Независност”, јесте све већи број стечаја фирми које покрећу сами власници, а истовремено су власници и других фирми које успешно послују.

Како за „Дневник” објашњава саветник у УГС „Незавсиност” Зоран Ристић, у последњих неколико година више радника фирми у стечају, који не успевају да наплате своја потраживања, тражило је помоћ тог сидниката. Након анализе, утврђено је где је проблем и како може бити решен.

– Пракса показује да је све већи број стечаја фирми које покрећу сами власници и да они то чине намерно – објашњава Ристић. – Пре прокретања процедуре стечаја, ти власници свој капитал преселили су у друго предузеће, у којем имају или већински пакет акција или су потпуни власници.

Дакле, они су истовремено и власници других фирми које добро послују, а дугове остављају старој фирми која се уводи у стечај. Они имовину често преносе на друге фирме у којима постају нови власници па не постоји могућност да радници наплате своја потраживања од фирме, односно заостале плате у њој.Да би се то зауставило, треба мењати постојеће законске прописе који регулишу стечај, а то се, како каже наш саговорник, може учинити увођењем појма конослидованог стечаја или обједињеног стечаја.



– Увођењем тих појмова обезбедила би се могућност да повериоци фирме која се уводи у стечај наплате потраживања и из других фирми истог већинског власника. Конкретно, то би значило да се дугови могу наплатити и од фирме коју је власник новоосновао након што је стару увео у стечај. Нашем синдикату радници чија фирма улази у стечај често се обраћају због немогућности да наплате заостале зараде јер се углавном ради о предузећима која у дужем периоду не функционишу, односно нису ликвидна и не исплаћују плате. У ситуацији када се отвара стечај нису у могућности да наплате зараде и без измене законске регулативе о стечају они остају немоћни – каже Ристић.



Радницима, додаје Ристић, треба створити могућност да своја потраживања-зараде наплате продајом имовине других повезаних лица у којима контролни пакет акција или комплетно власништво држи исти власник.



Љ. Малешевић

 

Уз захтеве, радници достављају и доказе



Саговорник „Дневника” истиче да нема конкретне податке о томе колико је радника предузећа у стечају који не могу да наплате своја потраживања, а чији је власник у међувремену основао другу фирму у којој има већински пакет акција или је потпуни власник. Ипак, тврди да је у последњих неколико месеци било више захтева УГС-у „Независност” радника који су се суочавају с тим проблемом, уз доказе да су власници предузећа које су увели у стечај наставили да функционишу у својим другим привредним друштвима.