Висока стопа опорезивања брана новом запошљавању

у Унији послодаваца Србије прихватити да се она повећа, али не у проценту који траже синдикати. Они инсистирају на томе да се смање стопе пореза и доприноса на зараде као услов да повећају запошљавање.

По анкети коју је Унија послодаваца Србије спровела међу својим чланством, 63 одсто спремно је да запосли више од једног радника, док би 30 одсто број запослених повећао за једног, а услов за то је смањење стопе пореза и доприноса на зараду. Само седам одсто послодаваца изјаснило се да смањење стопе пореза и доприноса не би имало никаквог утицаја на запошљавање нових радника.



Због таквих резултата, УПС сматра да новог запошљавања неће бити због високе стопе опорезивања рада јер послодавци управо у томе препознају један од главних узрока неформалне запослености и један од главних елементата неформалне економије. Зато, тврде, зарад већег запошљавања и економског реда, Србија мора збирно снизити порезе и доприносе на зараду. Додатни проблем, указују послодавци, представља непостојање прогресивног опорезивања рада, па нема преко потребног растерећења ниских зарада.



Такође, неопходно је таргетирати секторе у којима број запослених расте, а као пример наводи се текстилна индустрија, и додатно смањити оптерећење зарада у том сектору или значајно повећати непорезиви део зарада. Послодаваци тврде да би такве мере неминовно довеле до новог запошљавања и повећања конкурентности наших компанија у том сектору, али и смањењу сиве економије јер велики број кројача ради од куће и тако се налази у сивој зони.



Србија с ниском стопом запослености, која износи 52,1 одсто, високим нивоом неформалне економије, као и с 20.000 запослених који примају минималац и још 50.000 радника који су пријављени на минималну зараду, вапи за растерећењем привреде, истичу у УПС-у. У тој послодавачкој организацији напомињу да радници који су пријављени на минималну зараду, на коју се плаћају порези и доприноси, од газде добијају заправо већу плату, али ресто добијају на руке јер је тако добро и радницима и послодавцима, а због тога лоше пролази држава. УПС се годинама бори против такве врсте нелојалне конкуренције и сматра да је један од кључних путева који воде ка њеном смањењу – повећање неопорезивог дела зарада и прогресивно опорезивање зарада.



Домаћи послодаваци у Србији могли би запослити нове раднике и тиме допринети смањењу укупне стопе незапослености, али траже да им држава у томе помогне. Смањењем стопа пореза и доприноса растеретили би се трошкови рада сваког послодавца и отворила могућност за ново запошљавање, а већи обухват наплате пореза неутралисао би пад прихода у буyету због нижих стопа. Тако би, сматрају послодавци, држава ипак добила приходе на које рачуна, само би начин њихове прерасподеле био другачији и то тако да би допринео већем запошљавању, а новозапослени би давали држави и свој део колача од зараде.



Љ. Малешевић

 

Капитал тражи најбоље услове пословања 



У већини развијених европских земаља, опорезивање рада, односно дохотка и капитала, били су међу периферним облицима прикупљања буyетских прихода током протеклог века. Међутим, указује УПС, глобализација светске привреде, а поготово повећана мобилност капитала, омогућиле су одлив капитала и економске активности у земљама у којима постоје бољи услови пословања, пре свега мање опорезивање капитала и рада. То је створило снажан притисак ка повећању конкурентности привреда појединих земаља, пре свега снижавањем опорезивања капитала, а затим и опорезивање рада.