Више рачуна – већа шанса за добитак

роба и услуга картицама. Наградни фонд биће позамашан. Више детаља знаће се за неколико месеци јер надлежни очекују да се прво коло одигра већ око краја ове године.

До сада је формирана и радна група која ради на том пројекту. У њој су представници министарстава за финансије и за државну управу и локалну самоуправу и Пореске управе Србије. Ту су још и представници НАЛЕД-а, Лутрије Србије те Републичког сектераријата за јавне политике. То је први корак у реализацији тог пројекта. Када они направе предлог игре, он ће се наћи на дневном реду једне од седница Владе. Уколико тамо добије зелено светло, креће реализација.

За сада се знају основне идеје. Потрошачи ће сакупљати фискалне рачуне и слати их у ковертама организаторима. Осим њих, у игри ће учествовати и локалне самоуправе, односно градови и општине. У оба случаја у обзир ће се узимати број рачуна и суме на њима. Осим фискалних рачуна, учесници ће сакупљати и слипове који се добијају када се плаћа картицама – то због тога што безготовинска плаћања пластичним новцем утичу на то да се број трансакција нерегистрованих преко фискалних каса знатно смањи.

Што се тиче награда, за сада је познато да ће бити робне те да ће поједине бити вредне. То могу очекивати потрошачи који буду слали рачуне и слипове. Што се тиче локалних самоуправа, оне које буду најбоље, могу очекивати да ће добити нешто ново и реновирано. Да ли ће то бити дечје игралиште, парк или адпатација неког запуштеног простора такође ће бити познато ускоро.

Пре него што су почели да разрађују идеју, у Националној алијанси за локални економски развој су пручили искуства других земаља. Прва је лутрију као начин борбе против сиве економије покренула Малта. Занимљива је била и португалска фискална лутрија. Они су тежиште ставили на сектор услуга, где је сива економија најзаступљенија. Награде су биле и више него примамљиве: аутомбили марке „ауди”. Хрватска је делила путовања и новчане награде.

Д. В.

Штета од сиве зоне

У Србији ће наградну игру пратити и одговарајућа медијска кампања о штетности сиве економије. Јер, плаћањем без евидентирања преко фискалних рачуна у суштини крадемо сами од себе, узимамо новца намењен образовању, култури, здравству.

За првих осам месеци ове године Пореска полиција је открила да је у Србији утајено 59 милиона евра пореза. Највише је било фантомских предузећа преко којих се остварују утаје код пореза на додату вредност. Код фискалних рачуна то су мање суме, али не прође недеља а да порезници не открију бар десетак радњи које су на фискалне рачуне заборавиле. Мало-помало па се скупи. Колико ће порески Деда Мраз који стиже пре Нову годину помоћи да се то измени, тек ће се рачунати.