Више пензионера него радника у чак 43 општине

По подацима Републичког завода за статистику, у Војводини је на крају 2014. године било 443.396 запослених. То су последњи подаци које је прошле недеље објавио РЗС, а података за прошлу годину још увек нема. Уколико се, као „мера” узму најновији подаци од 443.396 запослених и пореде с бројем незапослених и пензионера у Војводини, више је него јасно да је број оних који имају радно место знатно мањи од броја оних који примају пензију или траже посао. Можда би новији подаци, да постоје, нешто слику и изменили, али промена свакако не би била значајнија.

Проста рачуница је више него јасна: у Војводини, по подацима НСЗ-а, има 174.854 незапослена, док по подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање сваког месеца ту стиже 424.876 пензија. Када се саберу незапослени и пензионери, дође се до збира од 602.730 особа наспрам којих стоји 443.396 оних који имају радно место и самим тим издвајају доприносе и за пензијско-инвалидско осигурање и за случај незапослености. Тек када се предоче ти статистички подаци, постаје јасно зашто се пензије сваког месеца у великом проценту дотирају из републичке касе. Но, чак и да се пореди само број запослених и број пензионера, резултати су поразни. Јер, тешко да доприноси 443.396 запослених могу бити довољни за 424.876 пензија, колико се сваког месеца исплати у Војводини, па макар оне просечно биле и 23.928 динара, колико су, по подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Од 45 општина у Војводини само је у Новом Саду и Суботици број запослених већи од броја пензионера. У Новом Саду посао има 126.416 радника, а пензију прима 92.635 пензионера. Суботица има 35.957 радника и 33.818 пензионера. У свим другим војвођанским општинама, дакле у 43 локалне самоуправе, пензионери су знатно бројнији од радника. Примера ради, у Врбасу је 9.230 запослених и њихове плате су међу вишим у Војводини, али зато има чак 12.368 пензионера, што значи да је та популација три хиљаде већа од радничке.

Сличан однос је и у другим војвођанским општинама. У Сомбору има 18.670 радника и 20.467 пензионера, док је у Апатину 7.016 пензионера и само 4.960 запослених. Оyаци, који су прошлог месеца све изненадили изузетно високом просечном платом већом од 60.000 динара, имају 5.338 радника и у исто време 6.773 пензионера. У Панчеву ради 28.032 радника наспрам 44.184 пензионера, у Бачкој Паланци је 15.277 пензионера и 12.683 запослена, док је у Бечеју 6.233 радника и 8.300 пензионера.

Просечна плата у 2015. години највећа је у општини Вршац, али у њој је запослено 11.999 радника и у исто време исплаћују се пензије за 17.008 пензионера. У Сенти је радника готово три пута мање него пензионера: посао има 5.670 људи, а пензију прима 15.732. Пензионери знатно „побеђују” и у Сремској Митровици јер их има 37.389, док у исто време радно место има 15.972 људи, што је више него упола мање. У Зрењанину је 29.432 радника и 41.426 пензионера. Више пензионера прима пензије него што радника прима плату и у Кикинди: 19.586 пензија, а 13.679 плата. На 14.589 запослених у Старој Пазови „дође” 20.273 пензионера, док је у Бачкој Тополи 10.413 пензионера и 7.075 радника.

Љ. Малешевић

Погуране и плате

Упоређивањем статистичких података, јасно је да општине које иначе имају нешто веће просечне плате имају заправо више пензионера. Пошто је реч о општинама које деценијама имају добру економску слику јер су многе од њих били јаки индустријски центри, јасно је и да су примања пензионера већа од војвођанског просека па су самим тим и издвајања из пензијске касе за њих виша.

Када се висина просечне плате и висина просечне пензије „укрсте”, може се лако догодити да и ту пензионери „воде” с обзиром на то да су многи од њих радили у временима када су постојали велики комбинати који су редовно исплаћивали плате и плаћали доприносе на високе зараде.