Више пара него клијената

 Прошли месец спада у оне боље па су кредити код привреде и становништва порасли 0,1 одсто у односу на март. Из дана у дан може се чути да банке имају довољно капитала, али нема правих клијената. Ипак, укупан капитал домаћих банка није велики и износи 643,3 милијарде динара. Од тога је 403,8 милијарде динара акцијски капитал, а на резерве отпада 204,2 милијарде. Али то не треба да нас брине јер ће се за профитабилне пројекте новац сигурно наћи.

Страни финансијски стручњаци кажу да су банке које послују овде капитално слабашне. А када је недавно један страни банкар дошао у Србију и видео податке о банци коју преузима, питао је да ли су то подаци на недељном нивоу. Радило се о годишњем извештају. 

Шта чека у будућности банке које послују на овом тржишту? Следи ли нам прекомпоновање? Већ неколико пута могло се чути да је овде премного банка те да ће од тридесетак, остати тек трећина.



Ко пакује кофере а ко се спрема за мерyовање или спајање да би ојачао позицију на српском тржишту? Још откако је криза у Грчкој постала актуелна тема, говори се о спајању банка у тој земљи, али још увек код нас раде све четири чији су власници у тој земљи.

О томе шта се може очекивати и код тих банака, а и код других, професор с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду Александар Васиљевић каже:



– Пословни резултати наших банка, и када су на добитку, често су у оквирима целе групације на нивоу статистичке грешке – каже он. – Ако се банке буду договарале о спајањима или чак о одласку с нашег тржишта, то ће бити у оквиру групације и далеко од Србије. Што се тиче одласка банака с овог тржишта, мора се рећи да нико од њих неће спаковати кофере и затворити банку. Она ће се већ некоме продати или ће се по договору с неким мерyовати. О томе ће се такође одлучивати у менаyменту банкарске групације која то ради а не у Србији.



Наравно, и када и ако до тога дође, мораће да траже дозволу Народне банке Србије.У Србији тренутно послује 30 банака. С обзиром на то да је у већини развијених земаља уобичајено да на милион становника дође једна банка – испада да их ми имамо бар двадесет вишка.Што се тиче нових власника, они су долазили прво из развијених земаља Европе, попут Италије, Немачке, Аустрије. После су дошле и банке из ближих земаља, попут Мађарске, а прошле године су стигли и инвеститори из Турске. Халк банка је купила Чачанску. Најновији инвеститори били су домаћи – „МК група” Миодрага Костића преузела је АИК банку, а бизнисмени Андреј Јовановић и Бојан Миловановић Кредитну банку Марибор, која је код нас имала седиште у Крагујевцу.



Д. Вујошевић

 

Паре се нађу



Питање које се намеће је и да ли је уситњеност домаћих банака проблем за веће инвестиције. Стручњаци тврде да то не би требало да буде случај јер, када има интереса, и банке ће се појавити са новцем да пропрате добре пројекте.

Банке које овде виде шансу за послове а нису заинтересоване за то да стално буду присутне на нашем тржишту, отварају преставништва. Тако се Ексим банка из Будимпеште појавила овде недавно, када је почела прича о број прузи до Будимпшете, за сада на нивоу представништва.