Вишак ћата неће бити главно питање реформе

милијарде динара, а годину пре тога чак 109,78 милијарди. Сада је забележен буџетски суфицит од 22 милијарде динара, односно 170 милиона евра, што је најбољи резултат у новијој економској историји државе.

С Међународним монетарним фондом договорено је да у првих седам месеци ове године мањак у буџету не буде већи од 73 милијарде динара, што значи да је остварен резултат 95 милијарди, односно 800 милиона евра,  бољи од очекиваног. Нижи дефицит у буџету допринеће томе да ниво јавног дуга почне да пада на крају ове године, иако је с ММФ-ом то било планирано за крај следеће. Економисти добре резултате, у које су се и сами уверили, тумаче као могућност да ММФ у наредној рунди разговора с представницима српске државе престане да инсистира на смањењу броја запослених у јавном сектору.

Заправо, сасвим је извесно да ММФ неће у целости одустатити од захтева да се смањи број запослених у јавном сектору – а то не би требало да учине ни креатори економске политике Србије – али то питање више неће бити најважније питање реформе, што само значи да ће бити настављено уз мање тензија и истицање да би велики број запослених у јавном сектору до краја наредне године требало да остане без посла.

У последње три године број запослених у Влади и министарствима, локалним самоуправама и републичким предузећима смањен је више од 70.000. До тог податка Министарство државне управе и локалне самоуправе дошло је на основу података из Централног регистра обавезног социјалног осигурања, који показују да се број запослених на неодређено време у јавном сектору од августа 2013. године до јуна ове смањио укупно 70.337 људи. Од тог броја, у Влади и министарствима је око 21.000 запослених мање, у општинама готово 10.000, а у републичким јавним предузећима више од 39.000.

По извештају Министарства државне управе и локалне самоуправе број запослених највише је смањен у здравству – 11.145, а потом у МУП-у, где их је нешто више од 4.000 мање, у просвети их је 1.610 мање, а у правосуђу око 1.000. Подаци из јуна показују да, и поред смањења броја запослених, и даље у јавном сектору има много радника. Наиме, у министарствима је запослено 330.000 људи, на нивоу локалних самоуправа 116.000, а у републичким предузећима готово 133.000 – односно око 579.000 запослених у јавном сектору. Од тог броја, само у просвети ради 130.000 људи, у здравству 110.000, тако да их је реално најмање у самој државној управи, односно Влади и министарствима.

Претходних месеци најављивано је утврђивање технолошких вишкова запослених у „Железницама Србије”, „Електопривреди Србија”, јавним предузећима чији је титулар Република, локалним самоуправама и њиховим јавним предузећима и спекулисало се о томе да би ове године због рационализације јавног сектора без посла могло остатити до 30.000 радника, а исто се најављује и за наредну годину.

Љ. Малешевић

Уз отпремнине и надокнада НСЗ

Добри економски показатељи, и поред садашњег броја запослених у јавном сектору, најављену рационализацију могли би не одложити, већ ублажити и да се прво иде на природни одлив, односно на оне који ће до краја ове године испунити један од услова за пензионисање, па да се тек онда утврди вишак запослених. Јер, није згорег подсетити на то да сви запослени из јавног сектора који буду проглашени за технолошки вишак имају право на отпремнину од 200 евра по години стажа која се исплаћује из буџетске касе. Осим на отпремнину, имају право и на новчану надокнаду Националне службе за запошљавање, те и за то треба обезбедити новац у буџету.