Весовић: Конкурентност се данас темељи на иновацијама

Ситуација на међународном тржишту је толико заоштрена да само оне компаније и они произвођачи, који могу да понуде нешто другачије, нешто боље и нешто јефтиније него други – могу да опстану. А показало се да компаније које користе иновације, које свакодневно улажу у развој нових технологија и креативност својих запослених, постижу далеко боље резултате, каже за „Дневник” Михаило Весовић, руководилац Центра за иновације Привредне коморе Србије.

Као илустрацију наш саговорник је навео да истраживања показују како иновативне компаније имају 15 одсто бржи раст продаје и 8 процената бржи раст продуктивности. Стога ваљда и не чуди што су чланице ЕУ уложиле у истраживања и развој укупно 283 милијарде евра, односно 2,03 одсто њиховог заједничког БДП-а, док је пре десет година то улагање било на нивоу 1,76 одсто БДП-а. Поређења ради, укупан годишњи ниво улагања у истраживања и развој на целом Западном Балкану је око 500 милиона евра, при чему је оно код нас испод 0,5 процената БДП-а.

– Наука је неопходна да би уопште постојала привреда. И мислим да то више није дилема ни научног ни привредног сектора – наводи Весовић. –Дилема је само како да ту сарадњу, која постоји спорадично, претворимо у функционалан систем. Рецимо, не живе све компаније у Новом Саду, Београду, Нишу или Крагујевцу, па да имају доступност универзитета и њихових истраживачких потенцијала. Стога нам је и потребан систем за подршке развоју истраживања и увођењу нових технологија.

По Весовићевим речима, у том смислу у фокусу свакако треба имати радно интензивне компаније које имају неки устаљени , класични вид производње, било да је то у питању метална, хемијска, прехрамбена... индустрија, и где практично свако унапређење технолошке линије, попут смањења шкарта, доприноси да се њихова тржишна позиција поправи. 

– И такве компаније очекују да им наука помогне како да троше мање енергије, како да троше мање материјала, како да имају што боље стандардизован квалитет....Њихова очекивања су, дакле, скромна али континуирана унапређења. Али оно што је за њих битно јесте да не морају перманентно да вуку универзитете и научне институте за рукав. У том светлу је важна улога Фонда за иновациону делатност, који је финансиран од стране Европске комисије и Републике Србије, а управљан од стране Светске банке. Под његовим окриљем, осим што је покренут програм сарадње науке и привреде, биће, између осталог, формирани и центри за трансфер технологије. Ти центри би онда практично били преводиоци између онога шта привреда тражи и онога шта наука може да понуди.

По речима првог човека Центра за иновације ПКС, могло би се рећи како држава Србија, с обзиром на то у каквим буyетским условима живимо, чак издваја за науку солидна средства. Међутим, она нису фокусирана на пројекте који су примењиви у пракси и привреди. И то је можда, каже Весовић, основна замерка коју привреда може да изнесе на рачун научних института и институција. Друга замерка се, заправо, више тиче самог образовног система, јер нема спора да имамо врло добар базични ниво знања и научни потенцијал, али млади стручњаци, оног тренутка када изађу са универзитета, врло често нису спремни за рад директно у некој компанији на позицији за коју су се школовали. 

– Нема јаке привреде без модернизованог, унапређеног, константно унапређеног концепта образовања – појашњава Весовић. – Дакле, основ за то да ли ћемо за десет година имати конкурентну српску привреду и да ли ћемо уопште успети да опстанемо на европском и светском тржишту јесте суштинска реформа не само универзитетског него и средњошколског образовања и оријентација ка много слободнијем и креативнијем размишљању свих оних који ће сутра да буду привредници.

Мирослав Стајић

Није све у рукама државе

„У европским условима више од 60 процената средстава, који се инвестирају у развој и истраживање и подстицај научно-истраживачких пројеката, долази директно из привреде. У исто време, учешће пословног сектора у финансирању истраживања у Србији на нивоу је свега 7,5 одсто. Другим речима, препознавање и интерес ка инвестирању у иновације и нове технологије не може да се сведе само на државу, већ мора да долази и од привреде”, поручује Михаило Весовић.