Велике компаније узимају мало зајмова

2.215,8 милијарди иднара. Слика је још тужнија када се погледају подаци код привреде, док се предузетници још како-тако држе па је ту нотиран пораст од 4,6 одсто од почетка године до краја октобра, односно раст од прескромних 0,1 одсто у претходна два месеца, и укупна сума је 46,8 милијарди динара. Код већих компанија слика је алармантна: од почетка године забележен је пад од 0,7 одсто. У октобру је кредитна активност баш успорила те је, рачунато према септембру, пад 1,7 одсто. Укупно је 31. октобра сума била 1.383,49 милијарде динара. Само месец раније износила је 1.470,87 милијарди. Пад кредита датих компанијама повукао је наниже и кредитну активност у целини за претходна два месеца, и то 0,8 одсто. Разлоге за то стручњаци виде у високом нивоу ненаплативих кредита и чињеници да су банке пронашле сигурније изворе прихода.

Без раста кредита нема ни бржег развоја. Предузећа могу добијати новац од фондова и агенција под условима повољнијим него од банка. Ипак, кредитна активност банака је незамењива, посебно ако планирамо да наредне године остваримо већи привредни раст него ове.

О томе шта је утицало на то да овде забележимо пад финансијски стручњак Ненад Гујаничић каже:

– Код банака које послују на нашем тржишту присутан је висок ниво НПЛ-а – ненаплативих зајмова – истиче наш саговорник. – То је разлог што су банке веома обазриве када клијенитма одобравају нове зајмове, односно оне су у тој области пооштриле критеријуме. Те нове, строже критеријуме, очигледно мало компанија може да испуни па отуда и бележимо пад у тој области.

Гујаничић објашњава да би повољнији инвестициони амбијент допринео повећању кредитне активности у том сегменту. Под повољнијим амбијентом сматра се и нижи ниво НПЛ-а. Зато би банке требало да раде на њиховом смањивању.

Економски стручњак др Данијел Цвјетичанин сматра да банке нису претерано заинтересоване за одобравање кредита. Напротив, они су за њих у овом тренутку извор ризика због високог нивоа НПЛ-а.

– Прошла су времена класичног банкарства, да тако кажем, односно времена када су банке живеле од прикупљања депозита и давања кредита – објашњава Цвјетичанин. – Данас се оне далеко више ослањају на разне провизије које наплаћују па на куповину државних хартија од вредности и прихода које остварују по том основу. Ту су затим да прате инвестиције већег обима које иду под државном капом. Све су то послови сигурнији од кредитирања.

Др Цвјетичанин објашњава да ће, ако се тако настави, предузећа морати да се финансирају из сопствених извора или да то питање регулишу с партнерима у пословању. Ту је и опција обезбеђивања новца путем акцијског капитала, агенција и фондова.

Извесну дозу охрабрења даје то што пада доцња код компанија: на крају 2015. била је 19,3 одсто, а сада је 13,3 процената.

Д. Вујошевић