Велике фирме спискале огромне паре

 неће бити, тако да ће након 28. маја та предузећа бити „отворена” за повериоце. Но, и поред тога, такође тврде у Министарству привреде, она ће наставити да раде и тај датум за њих не значи крај, тим пре што су највећа дуговања заправо држави и што је држава спремна да их претвори у јавни дуг и тиме олакша тим предузећима да изнађу излазак из кризе.

Но, и поред тога што ће десет предузећа – јер је шест већ решено – наставити да ради и поред укидања заштите наплате, то не значи да ће она стати на ноге нити да ће задржати постојећи број радника. Пошто је у тим предузећима запослена 21.000 радника, још увек се разматрају све могућности да барем део њих сачува радно место. Највећи проблем свих тих предузећа су деценијама нагомилавани дугови од око 1,5 милијарде евра. Држава је годинама из буyета дотирала фирме-губиташе, а оне су само од 2008. до 2013, по проценама Министарства привреде, из буyета Србије добиле укупно 34,32 милијарде динара. Тек од почетка ове године држава не финансира ниједно од тих предузећа, а изузетак је „Ресавица”, која ће, у складу са Законом о буyету, примати субвенције Министарства енергетике до краја године.

Претпоставља се да ће држава тим компанијама морати отписати дугове и претворити их у јавни дуг те да ће погрешни пословни потези и неспособност партијских директора из претходних година грађанина Србије коштати додатних 210 евра. Професор економије Љубомир Маyар објашњава да преливање дугова губиташа на леђа пореских обвезника свакако није популарна мера, додајући да је то ипак једина могућа солуција у садашњој ситуцији.

– Алтернатива боља од отписа дугова не постоји јер без тога нема ни трунке наде да ће се неко заинтересовати за куповину тих предузећа – истакао је професор Маyар. – Несрећа је што власти пре неколико година нису имале храбрости да то ураде а тада би на терет грађана пало 700 милиона евра, а не 1,5 милијарда. Свакако да није добро што ће грађани Србије платити цех лоших пословних потеза партијског менаyмента, али и то је боље него да се продужава решавање њиховог статуса. Ипак, власт мора да објасни грађанима ко је одговоран за тако велика задужења.

Државни секретар у Министарству привреде Душан Стевановић потврђује да ће највећи број тих стратешких предузећа наставити да ради и после истека државне заштите због тога што их је држава последњу годину све имала у фокусу и бавила се њиховом судбином.

– Идеја је да за све оне који остану да раде буду обезбеђени послови и плате, а за она који реше да оду, држава је, као и претходних година, определила новац као и за раднике предузећа која је отићи у стечај – објаснио је Стевановић. – Поједина предузећа биће приватизована путем продаје, продаје кроз стечај или ће бити консолидована путем унапред припремљеног плана регорганизације.

Под заштитом су сада РТБ Бор, „Ресавица”, „Јумко”, „Трајал”, ФАП, ПКБ, ХИП „Петрохемија”, „Галеника”, „Икарбус” и „Политика” АД.

Љ. Малешевић

План за спасавање

Пошто око две трећине укупних дугова тих стратешких фирми отпада на државу, спас ће се потражити кроз Унапред припремљен план развоја. У економској теорији Унапред припремљени план реорганизације је програм који би требало да помогне компанији која западне у финансијске потешкоће да их преброди. Такво законско решење одавно постоји у тржишним економија и примењује се како за приватне фирме, тако и за државне. Јер. уласком у Унапред припремљени план развоја, о чијој опраданости одлучује Привредни суд, фирме од поверилаца добијају одређени рок да стану на ноге, односно одлагање наплате потраживања која их могу одвести у банкрот.

Обично је тај рок годину и две, а може бити и дужи, док управа послује под контролом поверилаца. За то време репрограмирања дугова настоји се пронаћи стратешки партнер или инвеститор који би докапитализовао компанију.