Узурпатори државних њива зарађивали милионе евра
а то пре свега значи сређивање података о тачној површини коју заузимају узурпатори, штети коју наносе држави и локалним самоуправама које нису у стању да такву појаву зауставе и санкционишу.
Иначе, у Србији има готово пола милиона хектара пописаног земљишта у државном власништву, али држава нема тачне податке о томе колико је те земље узурпирано и колику штету трпи републички буyет. Процењује се да Србија годишње губи милионе евра. Праве податке морале би да имају локалне самоуправе јер управо оне на својој територији имају најбољи увид у то ко и под којим условима обрађује земљиште.
Општина Ириг је почетком прошлог месеца међу првима у Срему почела да скида летину с узурпираних државних парцела. Реч је о површини од око 200 хектара обрадивих њива које су државно земљиште а користила су га физичка и правна лица која их нису излицитирала али им то није сметало да га претходне јесене засеју. Председник иришке општине Стеван Казимировић објашњава да је локална самуправа прво истакла на огласној табли позив да се узурпатори јаве да би општини платили закуп државног зљмишта, али они то нису учинили. Затим је општина огласила потребу за комбајнерима и складишним простором и после тога почела жетву хлебног зрна са узурпираног земљишта. Уз све то, Пољочуварска служба даноноћно је чувала парцеле под пшеницом да узурпатори не би тајно обавили жетву. Пшеница која је скинута с узурпиране њиве смештена је у складиште у Сремској Митровици, а по закону, лице које је неовлашћено користило земљиште може је преузети уколико пре тога плати закуп земљишта и све настале трошкове. У супротном, локална самоуправа пшеницу продаје и новац се слива на рачун који је отворен за закуп државног земљишта.
И друге сремске општине скидале су овог лета усеве с површина које су бесправно користили узурпатори.
Да би се узурпаторима стало на пут и да општине не би накнадно морале да скидају род с њива које се незаконито обрађују, ове године ће их 144 од 145 општина увести у легалне токове. Министар пољопривреде најављује да ће Србија ове године имати 120.000 хектара више земљишта за давање у закуп, што ће донети 24,7 милиона евра више у буyет јер се рачуна да је просечна цена закупа 190 евра по хектару, мада је у неким локалним самоуправама и дупло већа. У исто време, Недимовић истиче да ће се 430.000 хекатара земљишта укупно наћи у закупу или бити бесплатно дато институцијама на коришћење.
Србија, иначе, од узурпатора потражује на суду 30 милиона евра.
У Независној асоцијацији пољопривредника истичу да држава нема ни податке о томе колико је државних хектара на којима приватници зарађују, нити колико њих Србији не плаћа ни динар, али тврде да та бројка свакако није занемарљива и да је последњи тренутак да надлежни именују и казне узурпаторе. Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије објашњава да су узурпатори већином велики комплекси и велике компаније.
– Ретко се дашава да пољопривредна газдинства узурпирају државну земљу, и ако то раде, раде на неким малим површинама – тврди Јакшић.
Љ. Малешевић
Казна за локалне самоуправе
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић објашњава да су предузете санкције према општинама које нису испуниле своју обавезу о изради годишњих планова за расподелу пољопривредног земљишта.
– Није важно само донети годишњи програм већ га и спровести, тако да ће свака локална самоуправа која не буде спроводила годишњи програм бити санкционисана и биће јој обустављена средства – рекао је Недимовић.