Уз минималац дневна порција меса мања од 80 грама

Да ли ће минималац бити повећан требало би да буде познато половином септембра јер је то законски рок кад се одређује минимална цена рада. Иако се за сада не зна прецизно колико ће износити захтев за повећање минималца, синдикати се већ дуже залажу за то да се минимална цена рада по сату повећа на око 140 динара. То би минималац увећало око 3.000 динара и он би износио око 23.000 динара, пошто његова висина зависи од броја радних сати у месецу.

За сада минимална зарада покрива око 60 одсто минималне потрошачке корпе јер је, рецимо у мају, за њу требало око 35.000 динара, па је потпуно јасно да је онима који зарађују минималац недостижно много тога. Статистика каже да је у мају просечна потрошачка корпа износила око 67.000 динара, што значи да за покривање трошкова те потрошачке корпе неопходно и више од три минималане зараде. Зато није потребно бити велики економски стручњак да би било јасно да се с минималаном зарадом веома тешко може пребродити месец, а чак ни с евентуалним повећањем минималца (иако за оне који га зарађују значи много), то неће значајно поправити њихов месечни буџет. 

Наиме, када се новац који зараде они који месец дана раде за минималац прерасподели на трошкове, породица у којој две особе раде сваког месеца располаже с око 40.000 динара. Тај износ варира јер у месецима с највише дана, односно радних сати, минималац износи око 22.500 динара, а с најмањом бројем радних сати та зарада једва да прелази 20.000. Тим новцем треба платити све трошкове живота, прехранити се, обући, купити одећу, обућу, спремити дете за школу, купити карте за превоз...

Трошкови минималне потрошачке корпе су различити, а највећи део одлази на куповну хране и безалкохолних пића – око 45 одсто, а следе комунални трошкови (становање, струја, гас...) који захватају око 20 одсто расположивог новца. Преосталих око 35 одсто новца троши се на све остало што је породици током месеца потребно – одећа, обућа, здравство, образовање, комуникације... а то заправо значи да се за те потребе месечно може издвојити око 13.000 динара. Дакле, за књиге, чарапе, патике, биоскоп, цигарете, телефон... 

Када се додатно рашчлане трошкови, види се да у минималну потрошачку корпу месечно стаје мало тога јер се, рецимо, у њу месечно може спустити нешто мало више од пет килограма меса (свињско – 1,8 килограм, јунеће – 400 грама и пилеће – 2,8 килограма), око два килограма прерађевина (по 200 грама чајне кобасице и виршли, пола килограма кобасица од мешаног меса, 900 грама мортаделе и 300 грама паштете). Дакле, укупно око седам килограма различите врсте меса и прерађевина, а то значи дневно укупно око 230 грама.

Потпуно је јасно да је то веома мало. Наиме, уколико је у породици троје – дневно порција по особи износи мање од 80 грама меса и прерађевина. Посебно зато што ни количине воћа и поврћа из минималне потрошачке корпе нису велике – месечно око осам килограма воћа (од којих је пет килограма јабука) и двадесетак килограма поврћа (7,5 килограма кромпира, 5,5 килограма купуса, 1,5 килограм пасуља...), те не доприносе значајном побољшању квалитета и количине порција. 

Д. Млађеновић

Папрена трпеза

Од овог месеца и тако мале порције меса додатно ће бити смањене јер је свињско месо значајно поскупело. Тако је у мају за куповну свињског меса требало око 680 динара, а сада више од 930, што значајно поскупљује трпезу, ма како да је скромна. Посебно што је, због поскупљења свињског меса, и цена пилећег отишла навише.