Утицај политике пресудан за курс динара

Међутим, већ неколико година  божићно-новогодишњи празници не утичу на домаћу валуту. Ове године се очекује ниска инфлација и стабилан курс тако да би на кретање домаће валуте ове године знатније могла да утичу дешавања на међународној финансијској сцени.

Професор са Београдске банкарске академије др Бранислав Живановић каже да ће динар ове године доста зависити од политичких кретања.

- Ако глобалне политичке прилике буду стабилне релација динар - евро неће доживети значајније промене.Треба очекивати умерено слабљење динара  и то ће ићи до 124 динара за један евро. Лично не верујем да ће Народна банка Србије дозволити већи пад. Кључну улогу у очувању вредности домаће валуте и даље ће играти висока РЕПО стопа НБС-а...Ту не очекујме било какве промене јер ће НБС наставити да води опрезну политику. Истина смањење ове стопе би добро дошло привреди  односно утицало би на подстицање привредне активности - каже др Живановић.

Прошлу годину на међународном монетарном плану је обележио раст стопе америчких федералних резерви. Такође избор новог шефа Беле куће прилично је турбулентно пропраћен на међународном финасијском тржишту. Инвеститори су улагали у швајцарски франак, јен и злато. О томе како ће се ове године динар  кретати према САД долару и швајцарском франку Живановић објашњава да ће то бити директно условљено односом ове две валуте према евру.

- Очекивања и аналитичара и тржишних учесника за поменуте две валуте су иста. Они указују на јачање евра и са тим се у начелу слажем. Међутим ми живимо у време великог политичког ризика, зато се може догодити да се та очекивања не остваре у целости. Америчком долару се прогнозира стални раст али опрезно. Тек ће се видети колико су инвеститори спремни да у то верују. Што се тиче односа евро - долар предвиђено је да то буде почетком наредне године 1,10 евра за долар, а да до 2021 износи чак 1,21. Препорука свима који разматрају опцију задужења у САД долару је да то не чине. Постојеће прогнозе говоре да ће у наредном периоду долар стално да расте - појашњава др Бранко Живановић.

У Србији је највише кредита одобрено у еврима. То важи и за сектро привреде и за грађане . Они су  до пре неколико година имали тешкоћа са падом динара. Међутим на руку им је ишла чињеница да је основна стопа  Европске централне банке која се додаје на основну камату ниска. Еурибоор је минус 0,1 а 2006-2007 године је износио пет одсто. Изгледа да ће дужници и ове године моћи да уживају у ниском Еурибору.

-Са растом Еурибора се неће журити. Европска централна банка води политику оживљавања привреде. У тој фази су неопходне ниске каматне стопе. То је до прошле године радио и амерички ФЕД. Њихове стопе сада расту и тим путем ће ићи и европеке стопе али то се неће догодити ускоро-каже Живановић.

Већ неколико година дужници који враћају кредите индексиране у швајцарским францима чекају вест о паду ове валуте хоће ли то коначно дочекати.

-Еминентни стучњаци очекују да ће франак падати, али врло умерено. Што се тиче домаћих дужника лако се може догодити да они то и не осете односно да слабљење динара према евру поништи успут и пад франка. Мислим да ће се баш то догодити. Однос евра према франку ће крајем ове године највероватније бити 1.10. Ову прогнозу лако би могле да промене политичке прилике јер 2017. година доноси у многим  земаља председничке и парламентране изборе. Уколико ту дође до неочекиваних исхода то  би могло уздрмати светске берзе. Тада ће по сценарију који смо недавно и видели, капитал бежати у сигурне луке, а међу њима је и швавцарски франак. Наши мали дужници на то не могу наравно да утичу. Зато би било најбоље да решење својих проблема траже на пољу облигационог права  него у интер -валутним односима - поручује Живановић.

Душанка Вујошевић