Улагања у Србију повећати за трећину

економских резултата знатно бољих од планираних, неопходно да садашње укупне инвестиције достигну 25 одсто бруто домаћег производа јер ће само тако годишњи привредни раст бити око пет одсто, односно онолико велик да грађани Србије боље живе. Пошто су сада годишње инвестиције 18 одсто бруто домаћег производа процењеног на око 30 милијарди евра, јасно је да би оне у наредних неколико година морале да се повећају трећину, и то у тренутку када се и готово све земље у региону боре за привлачење што више страних инвеститора.

Прошле године стране инвестиције, уз директни подстицај државе, биле су око 1,8 милијарду евра, а до краја ове године би требало да буду 1,6 милијарду. Страни инвеститори су у првих осам месеци ове године већ уложили 300 милиона евра више него у истом периоду 2014. Тачно је да су овогодишње и прошлогодишње стране директне инвестиције веће него што су биле у 2014. – 1,2 милијарду евра – али су далеко од 2011, када су износиле 3,3 милијарде евра или 2007. и 2008, када бу биле 2,5 милијарде. Међутим, држава је у складу са својим економским могућностима – а оне су у протекле две-три године биле мале због економске кризе у којој је држава била – привлачила стране инвестиције у складу с новцем који је имала. Подаци Министарства привреде показују да је Србија од априла 2014. до половине ове године потписала 33 уговора о додели подстицаја, као и да је у том периоду на име државне помоћи издвојила 155,6 милијарди евра страним инвеститорима. Рачуница показује да то значи да им је држава дала око 8.500 евра по запосленом, као и да је на тај начин обезбедила 18.329 нових радних места у различитим индустријама.

Уколико су процене тачне, до краја године број страних инвестиција ће порасти и њима ће се упослити око 5.600 радника. Највеће инвестиције у прошлој години започете су у аутомобилској, прехрамбеној и грађевинској индустрији, а улагања су махом стизала из Кине, Турске, Аустрије, Француске и Италије, али има најављених инвестиција из Индонезије, Кореје, које ће бити реализоване наредних месеци.

По недавном истраживању консултантске куће „Ернест и Јанг” о атрактивности Европе као дестинације за директне стране инвестиције, Србија је прошле године имала раст од 108 одсто у броју створених радних места – с 5.104 у 2014. години на 10.631. Такви резултати поставили су, оценио је Стивен Фиш из те консултантске куће, Србију на друго место на листи топ-десет земаља по критеријуму стварања нових радних места од активности страних директних инвестиција. На тој топ-листи Србија је иза Мађарске, али је зато испред Ирске, Немачке, Велике Британије, Пољске, Словачке, Румуније, Француске и Русије.

Председница Савета страних инвеститора у Србији Јана Михајлова истиче да су важни не само инвеститори који тек планирају да дођу у Србију него и они који су ту државу ставили у дугорочну платформу за свој бизнис. Зато је, каже, најважније да они који већ послују у Србији имају чврст, добро организован дијалог с Владом Србије, да буду сигурни у свој добар избор за улагање и личним препорукама помогну долазак нових инвеститора, а самим тим и опоравак српске економије.

Љ. Малешевић

Борба за комшијама

Анализе међународних консултантских кућа указују на то да у овом тренутку само 20 одсто великих светских корпорација планира инвестиције у Европи, као и да су им најатрактивније дестинације Велика Британија, Немачка и Француска, а далеко иза њих су земље нашег региона. То пак значи да се Србија, ма колико то многима не било по вољи, мора на све начине и свим средствима борити да привуче стране инвеститоре. Јер, у борби за стране инвеститоре наспрам себе има земље региона које су спремне да дају веће субвенције за радна места, бољу инфраструктуру, локацију... Другим речима, многе земље зарад страних инвеститора дају све што имају само да би они дошли и запослили локално становништво пошто је свима јасно да бољег живота нема без већег запошљавања.