Укинути порезе на најмање плате

„Сиве књиге”, коју је израдила Национална алијанса за локални економски ржвој НАЛЕД, јесте и смањење доприноса и пореза на најнижу зараду и увођење веће прогресивности опорезивања. Иван Радак из НАЛЕД-а објашњава за „Дневник” да је Србија пета у Европи по висини пореског оптерећења најниже зараде, односно минималца, који, како је додао, прима велики део запослених код привредника у Србији.

– Србија је држава с највећим оптерећењем најниже плате у Европи и то би требало да се промени да би се, с једне стране, смањила сива економија, а с друге створила могућност да запослени уместо минималца добију и део новца који сада послодавац издваја на име пореза и доприноса – објашњава Радак. – Укупно пореско оптерећење на зараде је оно што мучи привреду која на сваких 100 динара даје 64, а посебан проблем је и опорезивање најниже зараде.

Наш саговорник указује на нелогичности опорезивања у Србији, објашњавајући да се овде највиша зарада опорезује мање од најниже.

– Истраживање које смо спровели показало је да је пореско оптерећење просечне зараде 39,2 одсто, док је оно у Европској унији 41,5 одсто, што значи да смо у том делу испод европског просека опорезивања. Што се тиче опорезивања зарада изнад просека, дакле оних већих, ту је пореско оптерећење још мање и износи 40 одсто, док је у ЕУ изнад 45 одсто. Ми, једноставно, немамо прогресивност у опорезивању и зато смо у ситуацији да нам је најнижа зарада више порески оптерећена него зараде изнад просека, што нема никакве логике – истиче Радак.

Прерачун с бруто на нето минималну зараду запослених у Србији за ову годину, усклађен с динарски неопорезивим износом зараде од 11.604 динара који је ступио на снагу 1. фебруара, то најбоље илуструје. Тако ће запослени за прошли и овај месец добити минималац од 20.328 динара, а бруто зарада ће бити 7.000 динара већа, односно 27.343 динара.

Ако се не би опорезивао минималац, који се рачуна по радним сатима па због тога једног месеца износи 21.296, некада 20.328, а има и два када ће бити 22.264 динара, запослени би – барем тако тврде послодавци – имали прилике да добију већи део од тих 7.000 динара које сада одлазе на опорезивање најниже зараде.

Љ. Малешевић

Сиво да уђе у легално

Код нас они који раде у кафићима, пекарама, бутицима, играоницама и многим другим местима од газде добијају српски минималац од 21.000 динара и по правилу нису пријављени, односно раде илегално, јер да јесу, за њих би газда морао држави да уплати још 7.000 динара па би га онда радник скупо коштао.

Пошто је ту реч о сивој економији, привредници сматрају да би се барем радници који раде за најнижу зараду могли превести у легалу под условом да се она не опорезује.