У Украјини рат, у Гајдобри принудни одмори

санкције Запада Русији и вртоглавом паду рубље.

Деценијама су овдашње најуспешније компаније, попут „Таркета“, односно „Синтелона“, окренуте тржишту Русије и Украјине, извозе подне облоге од текстила, ПВЦ-а, ламинат-паркете. Такође, од пре неколико година, и руско-италијанска фабрика женских чарапа, највећи произвођач тог производа у Србији, готово комплетну производњу извози у Русију. Фабрика у Гајдобри драстично је смањила извоз у Русију, јер су са сваком испоруком бележени губици, а на принудни одмор послато је 200 радника. Фабрика је пре принудних одмора имала око 600 запослених.

И надлежни у локалној самоуправи су забринути дешавањима у Украјини јер кажу да овдашње најуспешније фабрике највећим делом пуне буyет те општине па констатују да од судбине привреде зависи и живот не само око 2.500 запослених у овим компанијама већ и целе општине с око 57.000 становника. Када се томе дода већ деценијама доказана пракса да је учинак овдашњих фабрика у прва два месеца године, због зиме, годишњих ремонта и смањења трошкова грејања и одржавања, по традицији, слабији, констатује се да година није почела онако како се планирало, али да не може бити и мерило за процену учинка привреде током 2015. године.              

Срећом, мада то у нормалним условима није срећа, кажу познаваоци прилика, неколико других великих компанија није зависно од тржишта Русије и Украјине. Они који трпе последице утицаја глобалне политике на економију, резигнирано констатују да се и сада, по ко зна који пут, показало да су интереси великих испред интереса бизниса, пословних и малих људи, ма колико то звучало и у збиљи било сулудо. Тако је, а када је тако, ваља се окренути себи и тражити могућа решења на које сам можеш утицати онолико колико можеш.  

„Нектар“, као регионални лидер у преради воћа и поврћа, једна је од узданица овог дела Бачке, као и пивара „Карлсберг“ у Челареву. Ту је и „Малтинекс“, највећа фабрика пивског слада у Србији, неколико средњих компанија у Гајдобри и Бачкој Паланци, али и „Дунавпревоз“, лидер у јавном превозу путника у Војводиини.

Директор „Малтинекса“ Бора Аралица каже да је та компнија, која послује у саставу француског „Суфлеа“ (има око 50 стално запослених), уговорила у Војводини сетву 15.000 хектара јечма. Од тога, 90 одсто је већ посејано озимим, а десет одсто ће се засејати јарим. То је, како он каже, довољно сировине за производњу 60.000 тона пивског слада.

Директор и већински власник „Дунавпревоза“ с више од 200 запослених и готово 80 углавном модерних аутобуса, Миленко Дамјанић, каже да су планови те фирме велики. Паланачки превозник планира куповину неких војвођанских превозничких фирми и значајније проширење делатности у правцу туризма.

„Мајевица“, познати произвођач пољопривредних машина, неколико година је у реструктурирању, најављиван је купац из Русије па су се сви ућутали. Они који критикују, кажу да није добро што политичари најављују све и свашта, обећавају народу посао и бољи живот, а после неколико месеци забораве шта су причали. Веле, све иде некако споро, а народ нема времена да чека јер зима је и овде појела и оно мало залиха и направила дугове за кућне буџете.

М. Суџум

„Меркур” још на чекању

Оно што овде сви чекају, првенствено као шансу за ново, значајније запошљавање око 500 радника, како је најављивано, јесте „Меркур“. Ову фабрику, односно објекте, купила је од државе локалан самоуправа, а производњу путничке галантерије овде би требало да заснује немачка компанија „Стратик“. О томе се доста причало током прошле године, наводно чекао се договор Владе Републике Србије и власника немачке компаније, а онда је цела прича крајем године стала и мало ко се сећа шта је обећавано. „Меркур“ је некада био познат европски бренд у производњи галантерије од коже и скаја, после две не успеле приватизације фирма је стала. Некада је овде радило око 1.000 радника, а и сада на тржишту рада нову шансу чека пар стотина мајстора.