У Швајцарској казна пет пута већа од утаје

а не обавеза- каже  Александар Грунауер из Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.

Он је на конференцији „Сива економија и пореске утаје-утицај на привреду” у организацији Фондације Конрад Аденауер и Бизнис инфо групе рекао да је важно да се прописи не само тумаче, већ и спроводе.

- Када је један порески систем компексан и има пуно изузетака, и опције да Ии да платите или не платите порез, расте и спемност привредника да утаје порез, а када је порески систем транспарентан и једноставан и нема изузетака расте спремност да платите порез- рекао је Грунауер. Каже и да је то један од главних проблема у Србији, као што примећује да се у многим услужним радњама у центру Београда не издају фискални рачуни.

- Када видим да то људима пролази, питам ше што уопште плаћамо било какав порез јер људи сматрају да је то опција а не обавеза- рекао је он.

Проблем, како каже, представљају и казне, односно санкције за такво понашање.

Као пример је навео Швајцарске, где привредник који не плати ПДВ, након доласка инспекције плаћа казну која је пет пута већа од пореза  који је наумио да утаји.

- Свако зна да је ангажовање у сивој економији ризична ствар, а алтернатива, односно неулазак у сиву економију, још је лошија, јер у њу се упуштају људи који немају нормалан доходак и да би преживели прибегавају ризичним мерама- сматра  економиста Љубомир Маџар. У сиву економију се, додаје, улази када се осете финансијске стеге и притисци, тако да није мали број фирми које су делимично у сивој, а делимично у легалној економији, али је и велики је број оних који не могу да нађу посао у реалном сектору и зато прибегавају алтернативама и упустају се у активности у сивој економији.

„Покретање сопственог бизниса је тешка ствар и није лако у том систему изаћи на крај и велики број људи бива обесхрабрен унапред”, приметио је Маџар, додајући да треба имати у виду и да систем ономе ко жели да легално послује или жели да легализује бизнис, не нуди баш много.

Маџар напомиње да је сива економија блиско везана са корупцијом и да је сама корупција један вид сиве економије, те додаје да, ако је апарат јавне управе корумпиран онда су мањи изгледи да деловање у зони сиве економија буде откривено. Како је објаснио, сивој економији највише доприносе недовољан број радних места у формалном сектору и ниски дохоци који немају другу алтернативе. Маџар наводи да је сива економија универзална величина и да се са њом суочавају поготово неразвијене земље у којима се нуди мали број радних места, затим оне које имају недовољан темпо раста и отварања радних места, сиромаштво…

Д. Урошевић

Порезници кључ за борбу

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је  да је у борби против неформалне економије кључно јачање капацитета Пореске управе.

- Пореска управа је најзапуштенија, имајући у виду њену важност, јер кад причамо о борби против сиве економије, нама је синоним изградња Пореске управе- рекао је он додајући да се, на жалост, на томе не ради интензитетом којим би требало. Помиње се да су узроци сиве економије високи порези и доприноси на зараде, али кад се поредимо с регионом, рекао је Алтипармаков, види се да су у Мађарској и Хрватској порези на зараде и виши него ког нас, а удео сиве зоне мањи. Међутим, објашњава, код њих су порезници ојачани.