У среду стиже 5.000 динара за све пензионере

без обзира на висину чека.

За исплату једнократне помоћи пензионерима из буџета ће бити издвојено више од осам милијарди динара. Но, пензионери од Нове године могу рачунати и на повећање пензије од 1,5 одсто. То значи да ће пензионер с просечним чеком од 23.456 динара од Нове године имати у новчанику 351 динар, више односно његова пензија износиће 23.807 динара. Да ће повећања од 1,5 одсто од почетка наредне године бити потврђује и пројекција буџета за 2017. годину, по којој се укупни ефекти повећања пензија процењују на 7,5 милијарди динара. Толико повећање је у складу с договором са ММФ-ом, који је прво био изричито против повећања пензија током наредне године, да би на крају, због добрих економских резултата које Србија бележи, пристао на једнократну помоћ пензионерима и повећање пензија од првог месеца наредне године.

Ваља подсетити на то да је финансијском стратегијом планирано да пензије три године буду замрзнуте”, односно да се не повећавају, да би се постигле зацртане финансијске уштеде. Но, и поред тога, пензије су и ове године порасле 1,25 одсто, а сада ће пензионери добити и једнократну помоћ од 5.000 динара, па ће самим тим примања која су добили у 2016. години бити знатно већа од првобитно планираних.  Пензионерска удружења нису задовољна ни овогодишњим повећањем нити оним најављеним за наредну годину јер сматрају да су она далеко мања од онога што им је Законом о привременом умањењу пензија, који је ступио на снагу новембра 2014. године, од основне пензије одузето. Тим законом је свим пензионерима пензија већа од 25.000 динара умањена 22 односно 25 одсто, али је у реалности значио умањење принадлежности за око 700.000 најстаријих, док је више од милион пензионера задржало постојеће пензије и није имало умањења. На тај начин су заштићени они с најнижим примањима, а „цех” су платили пензионери чији су чекови били већи од 25.000 динара, колико је држава проценила да је праг испод којег се не би могло преживљавати.

Делегација ММФ-а, која је прошлог месеца била у Србији у оквиру шесте ревизије аражмана „из предострожности”, није се радо сложила с намером српских власти да повећају пензије у 2017. години и да до краја ове исплате једнократну помоћ. Заузимали су становиште да је рано за повећање пензија, а исти став имао је и Фискални савет Србије. На крају су аргументи српске стране били толико јаки да је ММФ – а то средином наредног месеца треба да потврди и Борд његових директора – попустио и дозволио.

Љ. Малешевић

Новац за егзистенцијалне потребе

По оцени економисте Млађана Ковачевића, не би требало постављати питање да ли би приликом повећања сви требало да добију пођеднако јер је онима који имају највише пензије приликом умањења највише и одузето.

– Тако би се бар делимично изједначили – каже Ковачевић. – То повећање и помоћ неће ни делимично покрити повећање цена трошкова живота јер они тај новац неће потрошити за путовање у бели свет авионом, већ за егзистенцијалне потребе као што су храна, струја, стан... Пензионери с најнижим примањима су последњи пут добили веће чекове, иако им они пре тога нису ни били смањени.