У ризику од беде живи четвртина становништва

и социјалне искључивости у Србији 2015. износила 41,3 одсто. При томе, стопа ризика од сиромаштва износи 25,4 одсто. То, по тумачењу РЗС-а, не значи да је толики проценат нужно сиромашан, већ само има већи ризик да то постане.

Праг ризика од сиромаштва, односно релативна линија сиромаштва, прошле године износила је 14.920 динара месечно за једночлано домаћинство. За домаћинства с двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година праг ризика од сиромаштва је 26.856 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце до 14 година тај праг 31.332,20 динара. То пак значи да је свако од чланова тог домаћинства на располагању имао око 8.000 динара месечно, што, сасвим извесно, није довољно ни за основне потребе у животу. Свако ко је имао мало више од тих 8.000 месечно није убројан у сиромашне, али јесте у оне које су у ризику од сиромаштва.

Лица од 18 до 24 године најизложенија су сиромаштву – 30,3 одсто, као и млађи од 18 години, где је проценат 29,9 одсто. Најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година – 19,7 одсто.

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају лица у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце – 35,8 одсто, као и самохрани родитељи с једним или више деце – 34,5 одсто.

У зависности од радног статуса, код лица старијих од 18 година најизложенији ризику од сиромаштва су незапослени – 46,2 одсто, док је најнижа стопа код запослених код послодаваца – 8,5 одсто. Код самозапослених лица та стопа износи 37,3 процената, а код пензионера је 15,2 одсто.

По тим подацима, стопа ризика од сиромаштва прошле године остала је на нивоу 2014, и само 0,1 одсто је мања од оне у 2013. Међутим, када се стопа сиромаштва израчунава пре социјалних трансфера, које исплаћује држава, број оних који су релативно сиромашни или су у ризику од сиромаштва је знатно већи. Он је прошле године износио 37,2 одсто. Без рачунања пензија и социјалних трансфера у приходе појединца или породице, стопа ризика од сиромаштва је више него двоструко већа и износи 55,7 одсто.

У подацима РЗС-а наведено је да је проценат лица која не могу да приуште себи недељу дана одмора ван куће прошле године био 68,5 одсто, као и да је оних који не могу да пришуте себи месо или рибу у оброку сваког другог дана 24,6 одсто. Више од 47 одсто лица себи не може да приушти неочекивани трошак до 10.000 динара који би био плаћен из буyета домаћинстава, док одговарајуће загревање стана не може да плати чак 15,2 одсто лица.

Из табеле могућности домаћинстава да „саставе крај с крајем” произлази да само 1,1 одсто може то да учини лако, веома лако њих 0,2 одсто, прилично лако 3,9, с извесним тешкоћама 30,1, тешко 32,8 и веома тешко 31,9 проценат.

Љ. Малешевић

Истраживање као у читавој Европи

Истраживања, попут овог које је спровео Републички завод за статистику, спроводе се једном годишње, а циљ је да се прикупе подаци ради израчунавања индикатора о сиромаштву, социјалној искључивости и условима живота. Спровођење истраживања је од посебног значаја имајући у виду да је засновано на стандардизованој методолигији за све државе чланице Европске уније.