У реду за „Галеникине“ пилуле Бразилци, Индијци...

пристигле у законском року, које садрже податке о понуђачу за докапитализацију „Галенике”, и оценити и анализирати достављена документација. Понуде за стратешко партнерство с „Галеником”, по Министарству привреде, биће рангиране тако да ће предност имати онај понуђач који понуди запослење за највећи број радника у тој фабрици. Узеће се у обзир и понуђени износ докапитализације те компаније за 25 одсто капитала и понуђени приход Републике Србије приликом продаје капитала „Галенике” након истека стратешког партнерства. Коначну ранг-листу усваја Влада Србије и проглашава најповољнијег понуђача, а преговори с прворангираним трају дуже од три месеца.

Понуде за приватизацију „Галенике” путем стратешког партнерства доставила су три понуђача: „Цадила Пхармацеутицалс” Лимитед из Индије, ЕМС СА из Бразила и Конзорцијум „Фронтиер Пхарма” Лимитеда из Велике Британије и ЛЛЦ НПА „Петроваџ Пхарм” из Русије. Поступак приватизације „Галенике” спроводи се моделом стратешког партнерства путем докапитализације новчаним улогом у минималном износу од седам милиона динара, чиме стратешки партнер стиче 25 одсто акцијског капитала „Галенике”.

Док траје стратешко партнерство, које не може бити дуже од пет година, стратешки партнер треба да спроведе оперативно и финансијско реструктурирање „Галенике”, чиме ће, кроз повећање вредности те компаније, бити створена додата вредност за Србију, која остаје већински власник. Тек по кончању стратешког партнерства, а након успешног оперативног и финансијског реструктурирања „Галенике”, организоваће се заједничка продаја већинског капитала те фармацеутске компаније, чиме би приватизациони приходи за Србију били максимизовани.

Стратешки партнер има и обавезу да очува континуитет делатности „Галенике”, док су заинтересовани понуђачи у обавези да на име озбиљности понуде уплате депозит или предају гаранцију за озбиљност понуде у износу од 100.000 евра. Радници „Галенике”, којима већ годинама над главом виси стечај, верују да би овога пута могли добити будућег сувласника који би зановио производни програм, инвестирао у нови погон течних производа, повећао производњу, као и наплату на тржишту. Од њега очекују и да испоштује колективни уговор и задржи постојећи број запослених.

Љ. М.

Од Панића до партијског плена

Наредних дана требали би да буде донета одлука за компанију иза које је две и по турбулентне деценије. Још 1991. године 75 одсто компаније купио је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић, и за то дао 270 милиона динара. Као „ИНЦ Југославија Галеника” преживљава период под санкцијама, али је Привредни суд 1999. године поништио одлуку о приватизацији, уз тврдњу да Панић није уложио обећани новац. Због тога је Панић уклоњен, а дугови државе „Галеници” обрисани. Онда је после 5. октобра Арбитражни суд у Паризу заузео став да је „Галеника” у потпуном државном власништву, да би одлуком суда наша држава Панићу морала да врати уожених 50 милиона долара и још 220 милиона вредне лиценце за лекове које је донео у „Галенику”. Од 2004. године до данас та компанија „делила” се по партијском кључу па је тако прво била у надлежности ДСС-а, па СПС-а, и за све време је правила велике губитке.