У Панами се прале и паре из Србије?

Откривање докумената и података оф-шор адвокатске компаније „Мосак–Фонсека” показује да је та фирма деценијама некажњено помагала клијентима да перу новац и избегавају порезе. Процурели подаци обухватају период од 1970. до ове године и односе се на чак 214.000 фиктивних компанија.

За сада се зна да су на списку многи светски политичари, врхунски фудбалери, најбогатији привредници, али се тек очекује обелодањивање имена тајкуна из мањих држава. Међутим, није никакво изненађење да је управо Панама једна од „рајских територија”, као што неће бити изненађења ако су тамо и паре неких наших привредника и политичара. Наиме, на листи пореских рајева које је крајем прошле године објавила Европска комисија нашло се 30 „рајских територија”, а чак 17 је било повезано са српским фирмама. Већ прошле године, на основу података Агенције за привредне регистре, било је евидентно да у Србији има 35 компанија чији оснивачи долазе из Панаме. Наравно да нема доказа о томе да су баш те компанија прале паре, али стручњаци не сумњају у то да су на илегалан начин у Панаму одношене паре из наше државе. Ко и како – тек треба доказати. Европа је одлучила да поведе битку против утајивача пара и стане на крај повлашћеним пореским уговорима. Због тога је и донела одлуку да објави „црну листу” 30 светских дестинација које представљају порески рај. На тој листи ЕУ били су Андора, Лихтенштајн, Гернзи, Монако, Маурицијус, Либерија, Сејшели, Брунеј, Хонгконг, Малдиви, Кукова острва, Науру, Нијуе, Маршалска острва, Вануату, Ангвила, Антигва и Барбуда, Бахами, Барбардос, Белизе, Бермуди, Британска Девичанска острва, Кајманска острва, Гренада, Монсерат, Панама, Свети Винсенст и Гренадини, Сент Китс и Невис, Туркос и Кајокас и Америчка Девичанска острва.

По подацима Агенције за привредне регистре, 333 предузећа у Србији имају осниваче из офшор зона, док две имају директоре из пореских рајева, односно с Маурицијуса и из Лихтенштајна. Српске компаније највише формираних фирми имају на Кипру – 785, на Британским Девичанским острвима регистровано је 147 овдашњих компанија. Власника српских фирми у Лихтенштајну има 40, а потом долази Панама с 35, Белизе с 22, Сејшелска осртва с 19, Бахами с 12, Маршалска острва с 11 и Сент Винсент и Гренадини с девет оснивача фирми. Из осталих држава долази тек неколико оснивача. По четири фирме власнике имају из Андоре и с Кајманских острва, по три из Бурнеја и Гернзија, девет из Хонгконга, шест из Либерије, пет из Сент Китса и Невиса. Није наодмет подсетити се на то да је прошле године, такође цурењем поверљивих информација, откривено да је швајцарски огранак британске банке ХСБЦ помагао богатим људима, укучујући и 38 из Србије, да избегну порез и сакрију милионе долара. На тајним рачунима петоро Срба и других лица повезаних са Србијом има 46,6 милиона долара, а највећи укупни износ повезан директно са Србијом као земљом је 11,1 милиона. Новац из Србије је пролазио преко 93 рачуна, од којих је 55 отворено за клијенте повезане са Србијом између 1988. и 2006. године. У извештају Међународног конзорцијума истраживачких новинара наведено је и да је та банка опоменула једног српског бизнисмена да смањи висину трансакција да не би био упадљив. Међутим, јавност никада није сазнала име ни тог српског бизнисмена који је опрао највише новца, али ни осталих 37 који су радили исту работу.

Љ. Малешевић

Није све нелегално

Процењује се да српске фирме чији су власници регистровани у неком од пореских рајева годишње из Србије изнесу и до четири милијарде евра. Стручњаци тврде да је у питању много већа сума, али да се нико озбиљније није позабавио рачуницом о томе колико ову државу кошта пословање фирми чија су седишта у неком од пореских рајева. С друге стране, офшор компаније не представљају илегалан начин пословања па самим тим наши држављани који имају такве фирме нису под сталном контролом. Ипак, задатак Управе за спречавање прања новца је да води рачуна и о трансакцијама за које би могла постојати назнака да се ради о прању новца, као и о онима чији износи су огромни за садашње економске прилике.