У Немачку и Русију најлакше иду наши грађевинци

Осим оних који се одлуче да тај корак направе самостално, има и оних који на рад у иностранство одлазе посредством својих фирми, које имају ангажман ван Србије, као и преко агенција за запошљавање.

Тако је, рецимо, прошле године регистораван одлазак око 1.400 радника, док је од јануара ове године, од када важи нови Закон о слању радника у иностанство, њихов број далеко већи. Како кажу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, од почетка примене тог закона, на привремени рад у иностранство упућено је 8.473 радника из Србије, а од половине јануара достављено је 2.423 обавештења о упућивању на привремени рад у иностранство, и то највише у Немачку – 905, Руску Федерацију – 367 те Норвешку – 95.

Одласком на рад у иностранство на тај начин, заштићена су сва права радника. Како је недавно изјавио помоћник министра рада Зоран Лазић,  радници морају да знају где иду и кави су услови рада, послодавац мора да их обучи за безбедан рад, а више није могуће, као што се раније дешавало, да се на путу ка радном месту ван Србије потписују уговори о раду и анекси уговора.

У Министарству истичу да се наши радници у иностранству могу запослити код страног послодавца, а ван граница наше земље могу отићи и као запослени код домаћих послодаваца који раднике привремено упућују на рад у иностранство. Приликом упућивање запослених на привремени рад у иностранство реч је о организованом одласку запослених код конкретног послодавца, ради обављања инвестиционих и других радова, пружања услуга или стручног оспособљавања и усавршавања или рада за потребе послодавца у пословним јединицама у иностранству или у оквиру међукомпанијског кретања.

Преко агенција за посредовање у запошљавању у иностранству, указују из тог министарства, од јануара до јуна ове године посао је добило 1.275 радника. Они најчешће одлазе да раде у Русију, Немачку, САД, Грчку, Кипар и Швајцарску, а по подацима Националне службе за запошљавање, која води евиденцију о радницима који се запошљавају у иностранству преко агенција за запошљавање, тренутно су најтраженији радници грађевинске струке.

Да би послодавац могао да упути радника на рад у иностранство, а у складу с важећом законом, мора поштовати све предвиђене одредбе. Тако мора Министарству рада најкасније дан пре него што радник буде упућен на рад у иностранство да достави обавештење о томе, а уз податке о послодавцу, о основу упућивања, о контакт-особи... неопходна је и изјава о обезбеђивању права у складу са законом.

Уз то, послодавац мора најкасније у року од седам дана од дана упућивања радника Министарству да достави уверење из јединствене базе Централног регистра које је издато на основу упутства Централног регистра и које садржи списак запослених који су упућени на рад у иностранство и све друго прописано законом. Такође, послодавац мора седам дана од повратка радника Министарству доставити уверење Централног регистра о повратку  и обавестити Министарство о било којој промени података.

Д. Млађеновић

Самосталан одлазак велики ризик

Многи наши грађани ради посла у иностранство одлазе самостално, често без радне дозволе, где раде без пријаве и регулисаног правног статуса, што је веома ризично. Осим што у таквим ситуацијама не остварују сва права из радног односа, попут осталих запослених, што неретко раде послове испод свог степена стручности, готово да су поптуно незаштићени приликом повреда на раду и несрећних случајева, који се, нажалост, догађају.