У наслеђе уз имовину иду и неплаћени кредити, дугови....

кредитна задуженост грађана порасла је 0,96 одсто и износила је 719,96 милијарди динара. У условима слабе платежне моћи банке најрадије бирају сигурне клијенте, а то су у овом случају најстарији житељи Србије који имају пензију. Она је постала најсигурнији приход. Ти кредити се обезбеђују на мало другачији начин. За задуживање најстаријих банке траже полису осигурања или хипотеку, и то за све кредите, а не само за стамбене. У случају да се кредит одобри и без тог обезбеђења, њега ће отплаћивати онај ко наследи имовину, ако за тим буде потребе. Банкари се истовремено прилагођавају демографској слици Србије јер смо све старији и старији. Зато је на оставинским расправама, у судовима уз родбину, све више и банкара.

Удружење банака Србије и Кредитни биро недавно су урадили истраживање о старости грађана и зајмовима.

У временском добу од 70 до 80 година стамбени кредит враћа 141 корисник. До последње рате треба да отплате 119 милиона динара, или просечно 850.000 динара по кредиту. Ти грађани ажурно испуњавају обавезе па тек 27 њих касни с уплатом рата. Пет корисника кредита има више од 80 година.

Банке пензионерима чешће одобравају готовинске и потрошачке кредите. Међу старијима од 80 година 4.630 их отплаћује готовински кредит, 1.132 потрошачки и 253 пољопривредни. Још су кредитно активнији они у групи између 70 и 60 година, и то с 53.950 кеш кредита, око 11.000 потрошачких и 1.151 пољопривредним. Грађани који имају иумеђу 60 и 70 година отплаћују 60.000 готовинских кредита, око 12.000 потрошачких и 1.400 пољопривредних зајмова.

Пре десет година један од битних услова банкара био је да клијент у тренутку отплате последње рате не може имати више од 65 година. У претходних пет година та разлика је померена десет година, мада поједине банке кредитирају и још старије клијенте.

Та чињеница има за последицу да се на оставинским расправама у судовима, уз рођаке, све чешће појављују и службеници банке. А како и колико ће наследити, зависи од случаја. Уколико је кредит обезбеђен хипотеком, наследницима остаје да преузму кредитне обавезе на себе, пропорционално наслеђеној имовини, или да банка активира хипотеку и организује прођау, а када се намири до висине неотплаћеног кредита, оно што остане враћа наследницима.

Уколико је клијент имао у банци штедни улог веће вредности или аутомобил те другу вредну имовину, попут чамца, важи исти принцип: наследници који то прихвате отплаћују преостали зајам или имовину остављају банци уз исте услове, ако ишта претекне, и то деле.

Све то може проћи и без укључивања банке, а уколико је кредит обезбеђен полисом животног осигурања која је винкулирана на банку, односно која је у корист банке. То је и најбоља варијанта јер наследницима не доноси додатне трошкове.

Д. Вујошевић

Кад се остане кратких рукава

За клијенте који се нађу у прилици да наслеђују кредит најбитније је да се што пре јаве банци. Тамо се могу договорити о исплати дуга и пре него што се цео поступак оконча. Потписују уговор, измирују обавезе и тако себи штеде затезну камату коју би после завршетка поступка платили. Уколико је обезбеђење полиса, треба што пре да се јаве и осигуравајућој кући која ју је издала. Оно у шта могу да буду сигурни је да банка на кредит ни случајно  неће заборавити.

Само уколико иза клијента није остала имовина и банка и наследници остају кратких рукава.