У Европи има места за српски кукуруз, воће, шећер...
за пољопривреду и рурални развој Паоло де Кастро, обраћајући се видео-линком учесницима конференције „Политика, механизми и пракса подршке развоју агроиндустрије” у Новом Саду, у организацији удружења „Конфиндустрија Србије” и Коморе италијанско-српских привредника. – Пољопривредни сектор интезивно јача и упркос економској кризи, расту и производња и извоз, тако да очекујемо и веће запошљавање у тој области. Пошто постоји велика потражња за пољопривредним и прехрамбеним производима, Србија, која има повољне услове за економски развој, шансу треба да искористи извозом шећера, кукуруза, готових производа, млечних прерађевина, воћа и поврћа... Пошто је Европска унија протагониста развоја земаља с развијеним аграрним сектором, тако подржава и Србију, али и ви треба да створите предуслове за прихватање европских фондова и обезбедите велики организациони капацитет да би се задовољили ти услови.
Нагласивши да је Србија у претходном периоду показала да је спремна за напредовање процеса приступања ЕУ, шеф Сектора Делегације ЕУ у Србији за евроинтеграције Френк Јанмат указао је на чињеницу да међу земљама потенцијалним кандидатима Србија једина има трговачки суфицит с Европском унијом.
– Србија је потписала трговински споразум с ЕУ, постепено су падале царине и показало се да нису оправдана очекивања да ће српски пољопривредни произвођачи изгубити на конкурентности – нагласио је Јанмат на конфренцији посвећеној финансирању српског аграра из европских фондова, уз савет Влади Србије да што је могуће више усклади аграрну политику с Европском унијом и да се окреће директним плаћањима у пољопривреди. – Напротив, извоз аграрних производа у ЕУ вредан безмало пола милијарде евра говори да су овдашњи пољопривредници и те како конкурентни. Досад смо више инвестирали у структурне реформе, а сада ћемо акценат ставити на улагања у наводњавање, инвестиције у производњи, праћење ланца исхране... Даваћемо директну подршку појединачно пољопривредницима, али за то су потребни предуслови, у првом реду да агенција за аграрна плаћања постане оперативна.
Јанмат је поручио пољопривредницима да је неопходно да раде на конкурентности, а најбоље резултате могу постићи кроз удруживање. Навео је пример холандских пољопривредника који се удружују у кооперативе, продају своју робу преко задруге, имају чак и веома јаке задружне банке.
Да такав модел треба да преузму и српски пољопривредници поручио је и директор Одељења за опште послове „Копа–Когеке” Паоло Гоувеија. Он је, у име највеће конфедерације земљорадничких задруга из ЕУ, која заступа интересе око 40.000 пољопривредника и запошљава око 660.000 људи, изнео да је важно да пољопривредници у Србији задрже слободу индивидуалности у избору производње, али да у данашњим тржишним условима не могу опстати неудружени.
С. Глушчевић
Европски фондови чекају Агенцију за плаћање
Свесрдна помоћ Италије
Председник „Конфиндустрије Србија” Ерик Косута истакао је да српски пољопривредници и привредници могу рачунати на свесрдну помоћ италијанских, нарочито у приступу фондовима ЕУ. Реч је о удружењу које окупља више од 160 италијанских предузећа у Србији, а циљ му је да покрене или подржи иницијативе за пословну сарадњу двеју земаља. Италијански привредници и банкари који послују у нашој земљи представили су финансијске инструменте за европске фондове намењене аграру.