У државне њиве и даље се сеје сумња
Многе њиве, нарочито у Срему, остале су неиздате на минулим јавним надметањима, што поново отвара сумње у регуларност издавања државног пољопривредног земљишта.
Сетва само што није завршена, а ратари нису ни ушли у оранице. Доста хектара или ће остати необрађено, или ће се орати бесправно, или ће по принципу „ко призна, пола му се прашта” за оне који „упадну” у њиве, а онда пријаве да су нелегално у њима, аренда бити јефтинија…
Ниједан од тих сценарија не би био први пут виђен на војвођанским ораницама – било је и досад неузораних и неплаћених и узурпираних њива, и „договора” локалних самоуправа с незаконитим закупцима. Наравно, могуће је да и ови, неиздати хектари, у аренду оду регуларно.
У седам сремских општина тренутно је закупљен 18.501 хектар пољопривредног земљишта у државној својини, док није дато у закуп око 3.500 хектара. Највише пољопривредног земљишта које није дато у закуп налази се на територији општина Шид и Ириг, речено нам је у Управи Министарства пољопривреде и заштите животне средине за пољопривредно земљиште.
Локална самоуправа Шид расписала је јавно надметање и понудила 996 хектара пољопривредног земљишта у закуп, али је закупљено око 400, док се за остатак нико није јавио. Општина Ириг је три пута расписивала јавно надметање – први пут за површину од 993 хектара, затим и у другом кругу за 993 хектара. Поновљен је други круг када је расписано јавно надметање за 360 хектара, а највећи део површина дат је у закуп. Међутим, како нам је речено у Управи за земљиште, у тој локалној самоуправи одређене одлуке стављене су ван снаге, и то је разлог због чега није закупљено све земљиште. Заправо, потенцијални закупци нису на време исплатили целокупан износ закупнине.
На питање шта се дешава с парцелама за које нема заинтересованих – да ли остају необрађене, ко је одговоран за то и да ли њиве морају да буду узоране и засејане, у Управи су нам одговорили да су локалне самоуправе дужне да објаве оглас за јавно надметање, али уколико нема заинтересованих, то земљиште остаје некоришћено. Углавном је, додају, то земљиште које није много атрактивно.
Поменимо, по Закону о пољопривредном земљишту власник, односно корисник, дужан је да њиве редовно обрађује и да примењује све прописане мере. Ако надлежни орган јединице локалне самоуправе не спроведе поступак јавног надметања и не донесе одлуке о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини, поступак ће спровести Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине за послове пољопривреде, за њену територију. Почетна цена за закуп у првом кругу не може бити нижа од стопостотне тржишне цене закупа на подручју на којем је то земљиште, односно у другом кругу не може бити нижа од 70 одсто тржишне цене закупа.
Иначе, у припреми је нов закон о пољопривредном земљишту, који је, по најавама надлежних, већ требало да дође пред посланике, али још није ушао у процедуруе. Око државних њива већ дуже се диже прашина, а нарочито је густа када се помену странци као нови власници.
Удружења за пољопривреду из Долова затражило је пре неколико дана да се државно пољопривредно земљиште што пре прода младим пољопривредницима.
С. Глушчевић
Мало Црниће и Инђија прескочили 1.000 евра
Просечна цена закупа пољопривредног земљишта у државној својини прошле године је била око 210 евра по хектару, а највиша просечна цена је остварена на територији општине Темерин – 551 евро по хектару.
Следе Инђија с 543 евра по хектару и Стара Пазова, где је просечна цена закупа била 437 евра. Највиша појединачна цена остварена је на територији општине Мало Црниће – чак 1.098 евра за хектар, а затим у Инђији – 1.090 евра. Укупан приход од закупа пољопривредног земљишта у Србији прошле године износио је седам милијарди динара.