Тринаеста плата између сна и јаве
Да се ради о некој другој држави у Европи вест да има посебно успешних колектива и да, захваљујући томе, запослени уз редовне месечне зараде добијају и тринаесту плату,
можда и не би била ни по чему чудна и необична и не би изазивала лавину негативних коментара. Јер, та фамозна тринаеста плата, на коју су запослени у Србији давно заборавили, у неким се европским државама подразумева. Она се, рецимо, подразумева у Швајцарској, а слично је и у неким другим западноевропским земљама где су ова примања често дефинисана уговорима о раду, независно од бонуса. У скандинавским земљама прерасподеле вишкова су нешто на чега сви запослени, од фабричког радника, возача аутомобила до лекара, могу сваке године да рачунају.
Вест да је Јавно предузеће “Пошта Србије” ових дана, након добијене сагласности Владе Србије за исплату добити остварене у 2015.години, својим запосленима поделила тринаесту плату “наљутила” је све раднике који о њој давно више и не сањају већ желе да добију само редовну месечну плату, која је при том дупло мања од онога чиме су запослени у овом јавном предузећу “награђени”. Јер, око 15.000 запослених у ЈП “ Поште Србије” добило је на име тринаесте плате 90 одсто зараде. Ако је тачна информација да је просечна плата у овом предузећу 40.000 динара, јасно је да су они на име тринаесте плате добили око 36.000 динара, што је за 14.000 динара више од минималца који у овом тренутку прима око 400.000 радника.
Вршилац дужности директора ЈП “Пошта Србије” Мира Петровић објашњава да је ово јавно предузеће прошле године остварило највећу добит у историји Поште, да је 15.000 људи у овом систему радило поштено и да су сада само убрали “плодове” прошлогодишњег рада, и не види ништа посебно у томе што запослени деле оно што су и зарадили.
- Просечна плата радника у Пошти скоро је два пута мања од просечних плата у неким јавним предузећима која су већ годинама велики губиташи и велики корисници буџетских средстава, за разлику од ЈП Пошта Србије које годинама уназад само пуни буџет. Подељена добит је и стимуланс за још преданији рад, јер су сви свесни да неко коначно мери резултате и одваја рад од нерада – саопштила је Пошта Србије.
Ако се заиста погледају финансијски резултати које је ово јавно предузеће остварило прошле, али и претходних година, јасно је да се оно има чима похвалити и подичити. Наиме, у прошлој години Пошта Србије остварила је добит од 3,2 милијарде евра, и од тог износа 70 одсто уплатила је у буџет, а преостали део поделила запосленима. Дакле, успело је и да добрано попуни републичку касу и да награди своје запослене. Међутим, и једно и друго заправо омогућила му је држава, јер је и оно као и сва друга јавна предузећа монополиста у својој делатности.
Пре само две године српски премијер Александар Вучић је директорима јавних предузећа отворено рекао да су монополисти и да морају да врате део новца у српски буџет који зарађују због привилегованог положаја на тржишту. После те јасне премијерове поруке уследиле су године штедње које су означиле смањење плата запослених у јавном сектору и смањење пензија. Управо због тога што су сви принуђени да штеде и стежу каиш, одлука о исплати тринаесте плате у Поштама Србији, по оцени Радојке Николић, уреднице часописа “ Економетар” и “Бизнис” је “прст у око свима који штеде, којима су смањене плате и пензије”.
- На овај начин ћемо тешко доћи до јачања предузетничког духа или јачања приватног сектора, ако ми и даље јавни сектор чинимо атрактивним за пословање – истиче Николић.
Да не буде забуне: тринаеста плата у Србији није забрањена, нити је њена исплата незаконита. Законом о раду је прописано да се уговором о раду или одлуком послодавца може утврдити учешће запосленог у добити оствареној у пословној години. Наведено је да ово примање запослених има карактер прихода од капитала и да се на њега не плаћају порез и доприноси који се плаћају на зараде, односно - да се не сматра зарадом. Законом није тачно дефинисано шта се сматра тринаестом платом, али свака исплата мимо 12 редовних месечних зарада, када то финансијски резултати дозвољавају, може се назвати тим именом.
Љубинка Малешевић
Продубљивање друштвених разлика?
Социолог Слободан Цвејић стимулисање само дела запослених у јавном сектору, па чак и заслужено, види као продубљивање друштвених разлика.
- Предузеће има одређену позицију у систему и на основу тога остварује одређену добит. И занимљиво је, сада се та добит не прелива учитељима, лекарима и осталима који раде у систему, у установама које нису компетитивне, које немају услуге какве има “Поште Србије”, него раде нешто друго што је на општу добробит, него запослени у том предузећу добијају тринаесту плату – оценио је Цвејић.