Трговина племенитим металима као тамни вилајет

Последње померање навише догодило се пре неколико дана, а унца тог пленитог метала поскупела је 4,4 одсто. Преведено, грам сребра сада стаје 0,60 евроценти. Наши власници предмета од тог племенитог метала неће од тога имати кристи јер откупљивачи сребра код нас не хају за светске трендове. А разлог таквог понашања је нерегулисано домаће тржиште.



Шта да очекује продавац који с комадом накита или сребрњаком оде у залагаонцу, златару или само откупљивачницу?

Док је на светским берзама цена грама тог метала нешто изнад 70 динара, код нас се у локалима за откуп нуди од 18 до 25 динара за исту количину сребра – виша цена резервисана је за оно бољег квалитета. На наше питање да ли се цена мењала у складу са светским берзанским трендом, женски глас је објаснио да јесте, а на питање колико, одговор је био – па, мало.

Сребро се код нас не само продаје на грам већ и купује. Грам накита – ланчића, прстена или наруквице – у Новом Саду стаје 250 динара па колико вага покаже све се лепо прерачуна. У јувелирницама сматрају да је цена реална јер се нов накит модерног дизајна не може мерити са старим, често ломљеним и оштећеним. Баш тај нови накит модерног дизајна направљен је од оног старог. Зато у ово време грозница уписа у средње школе није лоше послати дете на јувелирски занат – можда му се позлати, или, још боље, посребри.

Каква правила код нас владају и ко конторлише ту браншу? Изгледа да је то питање на које је тешко дати прецизан одговор.



Народна банка Србије контролише рад финансијских институција и организација, а златаре, залагаонице то нису. Њихова надлежност ту не постоји.

Грађани су се с питањима и примедбама на рад залагаоница и откупљивачница обраћали и Удружењу за заштиту потрошача.

– Ми смо проблеме у вези с радом те бранше пријавили инспекцијским службама, али повратне информације није било – каже Горан Паповић из тог удружења. – То је тамни вилајет, а утисак је да нико није расположен да се тиме позабави. Да ту област треба регулисати, и то у складу са светским трендовима, сматра и међународни консултант Милан Ковачевић.



– Требало би донети регулативу која би била саобразна сличној у другим земљама – каже он. – Грађани би требало да добију шансу да купују сребро, али и злато, на граме или унце. То је вид улагања, штедње у време када су камате на депозите пале на ниске гране. Код нас то још увек није дозвољено. Наши прописи су још увек веома крути и не иду укорак са светом.

Баш из поменутог примера везаног за цену сребра можемо видети колико су грађани оштећени. Примена савремених прописа и регулатива у тој области ишла би им наруку. А онда би се смањио и тај тамни вилајет.



Д. Вујошевић

 

Као с девизама



Начин да се праведно тргује племенитим металима је да се ради као што се ради и с девизама: и откупљивачи сребра и злата морали би сваког дана имају откупни, средњи и продајни курс племенитих метала.