Треба што пре стићи Зрењанин, Руму, Митровицу

пословном окружењу као својеврстан печат квалитета. Оне су уједно и међу најуспешнујим самоуправама у Србији у погледу привлачења инвестиција, а део њих попут Зрењанина, Руме, Сремске Митровице и Сомбора за постигнуте резултате добили су у међународно признање уласком на листу најатрактивнијих дестинација за инвестирање у Европи по извору магазина ФДИ интеллигенце.

Шта недостаје осталим војвођанским општинама да би се нашле у групи атрактивних места за инвестирање, јер је свима јасно да без нових инвестиција и отварања радних места бољег живота у локалним самоуправа нема? Одговор је врло једноставан: што пре стићи четири, за инвестирање најбоље, војвођанске општине. Такође, свима је јасно да је дошло време да локалне самоуправе преузму иницијативу у припремању терена за привлачење инвеститора односно да то уместо њих не може чинити држава. Посао државе је да помогне општинама да добију инвестицију и инвеститора и да уз помоћ субвенција реализују запошљавање нових радника. 

У протеклој деценији , према недавном истраживању НАЛЕД-а, војвођанске општине у просеку су привукле 4,5 инвестиција, што је показало се није довољно да се упосли армија незапослених у многим локалним самоупуравама у којима су некадашњи индустријски гиганти ставили катанац на браву , а без посла остало неколико десетина хиљада радника.  Према објашњењу Горана Ковачевића, члана Управног одбора НАЛЕД –а, постојање канцеларије за локални економски развој и Привредни савет  су једна од кључних предуслова за добијање цертификата, а без њега нема доказа о испуњењу стандарда за привлачење инвестиција.

- Привредним саветом сваке општине требало би да учествују еминентни привредници, који знају посао и спремни су да дају мишљење када постоји проблем. Локалне самоуправе често то виде као” упад” на своју територију и не осећају се комфорно када им неко дође са стране , поготово што су привредници углавном праволинијски оријентисани у решавању проблема што није случај у политици. Када постоји дијалог увек се нађе средња линија и испоштују интереси обе стране – објаснио је Ковачевић.

Он тврди да су локални привредници најважнији , јер се емотивно вежу за своје пословне подухвате и неће преко ноћи донети одлуку да оду као страни. Сада, додаје , имамо лудило са субвенцијама свуда у свету.

Директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић, указује да 91 процената локалних самоуправа у Војводини има важећу стратегију развоја и да се 90 одсто реализује по плану, али да проблем лежи у скромним издвајањима за локални економски развој  , за који се издваја тек 2,1 процента општинских буyета.

- Највећу развојну шансу виде у пољопривреди и туризму али  забрињава то што је заступљена ниска перцепција постојеће привреде као потенцијала – тек на 5. месту листе приоритета. Само 58 одсто анкетираних војвођанских општина има организован Привредни савет, од којих је трећина активна. У 45 општина и градова у Војводини, 37 има канцеларију за локални економски развој, док осам га чак није ни успоставило. С друге стране, у свакој четвртој канцеларији постоји само једна особа задужена за бригу о развоју – објашњава Јелена Бојовић.

Љ. Малешевић

Потребна јака Покрајина

За све војвођанске општине важно је да имају јаку покрајинску администрацију која зна шта ради, има план и зна како да стигне до циља, чуло се у НАЛЕД-у, како би испратила на прави начин предлоге и захтеве локалних самоуправа. Поред тога, веома је битно да локални носиоци власти преузму већу одговорност и општинску администрацију натерају да ради квалитетно , јер је то основни предуслов за стварање повољне инвестиционе климе.