Трбухом за крухом, млади се селе у Београд и Нови Сад

 По подацима Републичког завода за статистику, током прошле године 125.015 лица променило је место пребивалишта, односно трајно су се преселили из свог дотадашњег места сталног становања у друго место унутар Србије.

При том, просечна старост оних који су променила пребивалишта је 33,3 године, а подаци показују да су више од 40 одсто њих активна лица, односно они који су се преселили због посла.Од 169 општина у Србији, 35 је прошле године имало позивитан миграциони салдо, а 134 негативан.Београдска општина Звездара издваја се с највећим миграционом салдом – 2.411 особе, затим Нови Сад с позитивним миграционим салдом од 2.077, Вождовац – 1.962, Палилула – 1.790.



Током прошле године у Војводину је дошло 28.105 држављана Србије, а од тога броја највише их је завршило у Новом Саду – 6.988. Јужнобачка област је уједно примила највише досељених – 11.413. У Бечеј је дошло 406, Врбас 447, Бачку Паланку 624, Жабаљ 353 становника, док их је најмање дошло у Бач, који је иначе најсиромашнија општина Јужнобачке области. 



Интересовање за Севернобанатску област, где су многи индустријски гиганти претходних година угашени, готово десет пута је мања него за Јужнобачку. Тако је у Севернобанатску област прошле године дошло само 1.810 грађана , а највише их се скрасило у Кикинди – 644, односно трећина од укупног броја досељених. У Кањижу је дошло њих 302, Сенту 269, а у  Нови Кнежевац, као најнеразијенију општину те области, 169.



Највише досељавања у Јужнобанатској области, која укупно има 3.770 нових становника, стигло је у Панчево – 1.606, односно готово половина од укупног броја оних који су прошле године кренули трбухом за крухом. Најмање је дошло у Опово – 122, што и не чуди с обзиром на то да је реч о општини која има најмање запослених и међу најнижим просечним платама у Војводини.



У Вршац је стигло 650, Ковин 475, Алибунар 267, Ковачицу 288, Белу Цркву 215, Пландиште 147 економских миграната. У Западнобачку општину стигло је 1.960 српских држављана, од чега је 898 дошло у Сомбор. У Кули је завршило њих 418, Оyацима 353 и Апатину 291.Севернобачка област добила је прошле године2.587 нових становника, а највише их је дошло у Суботицу – 1.944. У Бачку Тополу дошло је 491, а у Мали Иђош 152. У Средњобанатској области је 2.214 новопридошлих, од чега је више од половине – 1.518 – дошло у Зрењанин. У Нови Бечеј стигло их је 278, Житиште 253, Нову Црњу 168 и Сечањ 197.



Сремска област, у складу с добрим привредним резулатима, током прошле године примила је 4.151 унутрашњег мигранта, што је сврстава у другу војвођанску регију која је примила највише нових становника. Тако је само у Сремску Митровицу за годину дошло њих 1.040, у Стару Пазову 954, Руму 753, Пећинце 342, Инђију 512, Шид 382, док је најмање дошло у најнеразвијенију сремску општину Ириг – свега 168.



Љ. Малешевић

Најмање у јужној и источној Србији

Од укупног броја лица која су се прошле године селила унутар Србије, највише их је дошло у Београдски регион – 51.548, што је нешто мање од  половине пресељених. Одмах је иза регион Војводине – 28.105, што је шестина од укупног броја, док је најмање држављана Србије преселило у регион југоисточне и источне Србије – 19.189.