Теслу лепи где ко стигне

српског научника на етикети.

Пивара се није упуштала у питање да ли је то прикладно те да ли је на неки начин повређен пословни или друштвени морал у ширем смислу. У пивари су рекли да је „купац из САД” понудио да се ваљевско пиво точи на америчком тржишту под робном марком „Тесла спирит” и они су то прихватили.

Наточено је осам палета флаша од 0,5 литара, а робна марка је регистрована у САД. У томе уопште нисмо учествовали и нисмо се бавили анализом оправданости имена робне марке, кажу у Ваљевској пивари.

Увозник пива је фирма „Лав импортс” из Чикага, која има право извоза у 25 америчких држава и ради с још неколико брендова из Србије, а први контингент пива од 0,5 литара под робном марком „Тесла спирит”, које се услужно пуни, етикетира и пакује у Ваљевској пивари, отпремљен је 24. јуна.

Вршилац дужности директора Завода за интелектуалну својину Владимир Марић сматра да се у овом случају може поставити питање да ли је с аспекта пословног морала оправдано да неко једноставно употреби име или лик Иве Андрића, Николе Тесле, Михајла Пупина, Вука Караџића или неке друге историјске личности. На тај начин, каже Марић, тај привредни субјект свакако стиче неку врсту компаративне предности у односу на своје пословне конкуренте тако што користи туђу добру репутацију да би за себе извукао некакву корист.

– Са аспекта пословног морала то је заиста дискутабилно јер, репутација није нешто што пада с неба, то је нешто што се гради, што је предмет дугогодишњих улагања, како финансијских, тако и пословне умешности, и сад, неко узима ту пословну репутацију, користи је за себе и своје потребе и из тога извлачи некакав профит. Он тој репутацији ничим није допринео – рекао је Марић.

Међутим, он истовремено истиче да не постоји ниједан посебан пропис који се тиме бави, осим Закона о жиговима, који непосредно говори о заштити имена и лика неке историјске и познате личности, а употреба лика и имена неке познате историјске личности може се посматрати у контексту заштите интелектуалне својине, односно интелектуалних права и у контексту заштите такозваних личних права. Закон о жиговима, објашњава Марић, прописује правила која се тичу коришћења личних имена, било непознатих или познатих људи, и истиче да не морају бити у питању историјске личности. Када се ради о поступку за признавање жига, тражи се сагласност надлежне институције, која, објашњава Марић, није чврсто одређена у закону, не само у нашем већ и у другим европским законима.

– Ако би неко користио Андрићев лик, претпостављам да би та институција била Андрићева задужбина, ако неко користи лик Николе Тесле, претпостављам да би Музеј Николе Тесле требало да предузме одређене кораке да би се спречило некоректно коришћење имена нашег великог научника – рекао је Марић.

Он је додао да члан 157 Закона о облигационим односима предвиђа да свако лице, физичко или правно, може поднети тужбу због повреде туђег личног интегритета, и подвукап да су жигови симболи робе и услуга и да, када се стави име славног научника, књижевника, уметника, оно постаје симбол тог производа који означава и ту је заправо суштина.

– То је суштина проблема. Ви на тај начин ипак компромитујуте. Замислите на шта би личило ако би се лик Николе Тесле или Иве Андрића, користио на производу попут пасуља у конзерви, на пример... Ниједно озбиљно друштво то не сме да дозволи. То су људи који су задужили овај народ, а малим народима потребни су велики људи и ми као друштво треба то да штитимо – истакао је Марић.

Е. Дн.

Симболи робе и услуга

Жигови су, осим што су правне категорије, заштићени, и тако постају симболи робе и услуга.

– Кад, рецимо, нацртате „Мерцедесову” звезду, ми знамо шта то симболизује – реномираног произвођача аутомобила. Ако то покажете некоме, не желим никога да увредим, али негде, рецимо у централном Сибиру, где нема много контакта с цивилизованим светом, он ће видети некакав круг и трокраку звезду, али ми у том симболу, жигу, видимо, препознајемо једно предузеће, аутомобил. То је смисао жига – навео је Марић.

Коришћење добре репутације

– Жиг је правно заштићен знак... Као што је у једном тренутку цивилизацијског развоја човека настало лично име да бисмо се разликовали у друштвеној групацији, тако су настали и жигови – да би се разликовали истоврсни производи. Па, ако ви и ја производимо пасте за зубе, означимо је својим именима, потрошач ће знати чију пасту купује – објашњава Марић.

Наглашава да, заправо, ако се користи име или лик неке особе која је позната, која има добру репутацију, на тај начин, коришћењем туђег доброг реномеа, извлачи се одређена корист.