Тензије, провокације... а економија?

амбијент у којем посрнуле економије не могу рачунати само на национални понос.

Просечан Хрват је у јуну 2016. зарадио нето плату од 5.686 куна, или 758 евра, што покрива само три чевртрине просечне потрошачке корпе тешке око 1.000 евра.

Инфлација у Хрватској је на међугодишњем нивоу имала негативан раст од 1,5 одсто, а број незапослених је у јулу износио 214.000, односно 13,3 процента радно способног становништва. Јавни дуг је нарастао на 56,9 милијарди евра, што је око 87 одсто бруто домаћег производа, а буџетски дефицит је „тежио” 7,4 милијарди куна, или 990 милиона евра, што је 2,2 одсто БДП-а.

У Босни и Херцеговини је просечна јунска нето зарада износила 837 конвертибилних марака (КМ), односно 428 евра, док синдикална потрошачка корпа стаје око 1.800 КМ, тј. 920 евра. Привредни раст БиХ је, по доступној статистици, у јануару 2016. године износио 2,1 процента на међугодишњем нивоу, јавни дуг је на крају 2015. износио 42,3 одсто БДП-а, односно 11,928 милијарди КМ (шест милијарди евра), а буџетски дефицит се креће око пет процената. Број незапослених у БиХ је у јуну достигао 518.000, што је једна од највиших стопа у региону, и износи 42,5 процената.

Економски показатељи у случају Србије, иако се у апсолутним цифрама крећу у регионалним оквирима, једини упућују на узлазни тренд.

Раст БДП-а у другом тромесечју текуће године убрзао је на два одсто, инфлација је на крају јула износила 1,2 проценат међугодишње, док је јавни дуг износио 24,3 милијарде евра, што је 72,5 одсто друштвеног производа земље.

Србија једина у региону бележи буџетски суфицит за првих седам месеци ове године од 22 милијарде динара, што је противвредност од 178 милиона евра. У Србији је јулска нето плата била 46.280 динара (око 380 евра), а просечна потрошачка корпа за јуни је коштала 67.031 динара, или 545 евра, колико Влада обећава за идућу годину.

Е. Дн.

Македонци успоравају

Донедавно најбрже растућа економија региона, македонска, значајно је успорила услед кризе власти и политичких превирања у земљи. Зато је уместо раније пројектованог раста БДП-а за ову годину од 3,5 одсто, Министарство финансија ревидирало ту стопу на 2,6 процената, док гувернер централне банке Димитар Богоев предвиђа да ће привредни раст достићи највише 1,6 одсто. Македонска инфлација је у јуну достигла 10,1 одсто међугодишње, јавни дуг се попео на 4,3 милијарде евра (45 одсто БДП-а), а мањак у државној каси се продубио на 34 милиона евра, или 3,6 одсто. Стопа незапослености у првом кварталу износила је 24,5 процената, односно у потрази за послом је била армија од 714.000 људи.

„Просечан” Македонац је у јуну у просеку зарађивао 360 евра, док му је за просечну потрошачку корпу било потребно 525 евра.