Шверцери годишње самељу 5.000 тона кафе

односно 5.000 тона годишње.

Један од начина за решавање проблема произвођачи кафе виде у увођењу акцизних маркица на кесицама кафе да би се изборили са сивим тржиштем. Акцизне маркице би биле потврда је произвођач испоштовао легалан процес увоза и платио дажбине држави, али и да су обављене све контроле квалитета. Пошто се на кафу и сада плаћају акцизе, трошак увођења акцизне маркице за државу би био минималан, а потрошачима она не би донела већу цену. С друге стране, спречила би нелојалну конкуренцију и потрошачи би значи какву кафу заправо пију. То сматрају легални произвођачи и прерађивачи кафе, али с тим ставом се не слажу у Министарству финансија: они оцењују да би облежавање акцизним маркицама довело до повећања малопродајне цене кафе, као и административних трошкова. С друге стране, тврде, то не би значајно утицало на спречавање нелегалног промета кафе. У том министарству објашњавају да се прошле године по основу акцизе на кафу у државну касу слило 2,8 милијарде динара, а годину раније 2,7 милијарде.

У Тржишној инспекцији – Одељење за контролу промета, спречавање нелојалне конкуренције и заштиту потрошача, објашњавају да се нелегалним прометом кафе знатно више од нерегистрованих лица баве регистровани субјекти који кафу продају без прописане евиденције, односно без поседовања доказа о пореклу робе коју пуштају у промет. У протеклих 20 месеци од нерегистрованих субјеката одузето је више од 1.000 килограма кафе, али је ван промета стављено и више стотина килограма оне заплењене код трговаца који су уредно регистровани, а немају доказ о њеном пореклу.

Ове године урађено је 60 инспекцијских надзора трговаца на велико и мало, а у 18 контрола констатоване су неправилности и поднети захтеви надлежном суду за покретање прекршајног поступака. Прошле године Тржишна инспекција уништила је 60 тона сирове кафе одузете у контролама нелегалног промета између 2010. и 2015.године, а највише је шверцована из БиХ и Македоније.

По речима директора Стратешког подручја кафа у „Атлантик групи” Андреја Белеа, произвођачи немају проблем да надокнаде трошкове апликације маркице као налепнице. Наиме, тврди да то „пола динара” по кесици не би представљало велики трошак за произвођаче, али да би им донело на некин начин заштиту од нелојалне конкуренције.

– Сада кад је и држава покренула иницијативу да се одлучније крене у борбу против сиве економије, надамо се да ће се у наредним годинама више ангажовати на проналажењу најбољег решења за све проблеме који су нам заједнички – истиче Беле.

Иначе, акцизне маркице за кафу уведене су у региону једино у БиХ, а резултати показују да је након тога шверц кафе опао 30 одсто. С друге стране, у Хрватској, Црној Гори, Словенији и Македонији кафа није предмет опорезивања акцизом.

Љ. Малешевић

Финци, Исланђани, Норвежани пију више кафе од нас

Мада грађани Србије верују да смо ми велики конзументи кафе, поготово турске, више кафе од нас пију Финци, Исланђани, Норвежани, Данци, Швеђани, Швајцарци, Холанђани, Немци, Италијани, Словенци, Французи, Американци, Аустријанци…