Све се више задужујемо да вратимо старе дугове

се морају платити. Међутим, наши људи за такве ситуације већ имају опробан рецепт: он се зове кредит за рефинансирање. Ти зајмови, којима се стари кредит, а често и обавезе по картицама као и прекорачења за текући рачун, саберу па уз додатак још кеша и смање рате и отплаћују на дужи рок, код нас су све популарнији. Банкари примећују да се исти зајам рефинансира и по неколико пута. Што се тиче услова које банке нуде, они су слични. Ако ове године не дође до пада референтне стопе Народне банке Србије, тако ће и остати.

Целе протекле године кредити које банке одобравају грађанима бележили су скромна раст. Изузетак су они за рефинансирање: последњег дана 2016. су се зауставили на суми од 73,85 милијарде динара. То је према претходној години био раст од 51,9 одсто. Наставили смо да рефинансирамо и у овој години: већ током јануара кредити којима се препакују старе обавезе уз свеж кеш забалежили су раст од 1,2 милијарде динара.

Поменути кредити за задужене, а често и презадужене клијенте банака, имају много добрих страна. Они који су се задужили пре неколико година сада препакују уз нижу камату, продужава им се рок отплате и повећавају лимити за задуживање, односно добијају додатни кеш. Ти зајмови се узимају листом у динарима већ неколико година јер су камате пале. Подаци Народне банке Србије говоре да су у јанурару 2015. камате на динарске зајмове биле у просеку 18,34 процената, а ове у истом месецу 11. Осим тога, нема учешћа од 30 одсто, што је код кредита индексираних у еврима обавезно.

О томе који се улови могу очекиваит ове године руководилац за пословање са становништвом, маркетинг и комуникације у Креди агрикол банци Рашко Томашевић каже:

– Реално је очекивати да ће услови бити мање-више исти, сем, наравно, ако дође до снижења референтне стопе НБС-а – наводи Томашевић. – Сада нема назнака да би до тога могло доћи у догледно време. Кредити за рефинсирање су веома популарни, имамо клијенте који и по неколико пута препакују старе обавезе уз додатак свежег новца. Чим отплате четвртину кредита, ето их да поново рефинансирају зајам. Зараде су нам такве какве су и људи се труде да одрже стандард на што вишем нивоу.

А када је право време за рефинснирање кредита?

– Ако кредит мора да се рефинасира, онда је рационално да се то уради што пре – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Када почне отплата кредита, банци се прво плаћа камата па главница. Зато је раније финансирање исплативије. Клијент свакако треба да рефинансира кредит када не може да плати обавезу и прети му опасност да уђе у доцњу. Онда је препакивање обавеза боље решење.

Тако ћемо препакивати све док нам стандард не порасте.

Д. Вујошевић

Не у доцњу

Клијент који је рефинансирањем успео да се спаси доцње, учинио је услугу и себи и банци: финансијска кућа неће имати додатних трошкова, а он остаје и даље пожељан за банке. Не треба заборавити да Кредитни биро води податке о активним обавезама, али и о угашеним, чак три године од престанка уговора или испуњења обавезе. Уколико се ту покаже доцња, и банка је обазривија па и неспремна да одобри нове услуге и позајмице. Клијенти банака имају довољно времена да се снађу јер када не могу да на време испуне преузету обавезу, у доцњу падају тек 60 дана од датума доспећа.