Судски спорови против државе између моралног права и апсурда

поручио је у експозеу да је један од приоритета нове владе и приватизација бања да би се од њих брзо направила профитабилна предузећа. Осврнувши се на судске спорове које је Фонд ПИО покренуо против државе, он је истакао да је такво понашање Фонда недопустиво.

– Фонд ПИО добија велики део новца из државног буџета да би исплатио пензије, што је поклон државе, а сада тужи државу, настојећи да докаже да има власнички удео у бањама – што је недопустиво – истакао је Вучић.

Он је нагласио да неће чувати бање за „13 чланова синдиката, а да од њих не могу да се направе профитабилна предузећа, брзо и на најефикаснији начин”. Као пример, навео је Куршумлијску бању, тврдећи да би, када би се она активирала, посао могло добити између 200 и 300 људи, што би у Куршумилији стопу незапослености смањило десет одсто.

– Када је реч о бањама, ићи ће се у јавно-приватна партнерства, а тамо где је то разумно, држава ће изаћи из власништва и даће их приватном власнику – најавио је Вучић.

Приватизацији српских бања прича је која траје већ неколико година. Бивши министар привреде Жељко Сертић најавио је ће до краја ове године уследити приватизација бања и специјалних болница и да је држава већ спремила јавни позив за приватизацију њих 14. Он је истакао да је 2015. године приватизација обустављена, пре свега због судских спорова око власништва које држава води с Фондом ПИО, и тврдио да Министарство привреде ради на решавању проблема судских спорова, који су, како је тада рекао, можда правно исправни, али животно сулуди, будући да готово половину новца од којих Фонд исплаћује пензије и социјална давања даје држава. Другим речима, држава је дошла у апсурдну ситуацију да је неко кога дотира тужи да би доказао право власништва.

Пред крај прошле године приватизациони саветник требало је да за Владу Србије сачини предлог за специјалне болнице и бање и најбољи модел за промену власништва, из којег је требало да буде познато и шта се тачно инвеститорима нуди, али и која је цена испод које се бање на тржишту не смеју понудити. Консултантска кућа којој је Министарство привреде поверило тај задатак требало је да направи процену у специјалним болницама Бујановац, бања Ковиљача, Нишка бања, Злабитор, Сокобања, Рибарска бања у Крушевцу, „Меркур” у Врњачкој бањи, „Гејзир” у Сијаринској бањи, Институту за лечење и рехабилитацију у Нишкој бањи и „Термалу” у Врднику. Процењивано је да је у тим лечилиштима запослено око 2.400 радника, а да би, кроз добру приватизацију, посао могло наћи и неколико пута више запослених.

Из Фонду ПИО за „Дневник” објашњавају да су још 2006. и 2007. године покренули 28 спорова за потврђивање власништва над објектима специјалних болница у бањско-климатским лечилиштима. До почетка ове године, правоснажним судским одлукама потврђено је власништво Фонда ПИО над 13 објеката специјалних болница, у два случаја је право својине оспорено – за Чањ у Црној Гори и Специјалну болницу „Агнес” у Матарушкој бањи, док је преосталих 13 спорова за утврђивање власништва Фонда и даље у току.

Право својине Фонду потврђено је на објектима специјалних болница „Чигота” на Златибору, „Нови Пазар” у Новом Пазару, „Ивањица” у Ивањици, „Златар” у Новој Вароши, „Меркур” у Врњачкој бањи, „Жубор” у Куршумлијској бањи, „Терме Радон” 1, 2 и 3 у Нишкој бањи, „Сокобања” и „Озрен” у Сокобањи, „Русанда” у Меленцима, „Бања Ковиљача” у Лозници, „Гамзидарска бања” у Зајечару и хотелу „Здрављак” у Сокобањи.

Како нам је речено у Фонду ПИО, у току је 11 судских споровова ради потврђивања права својине и власништва – за Рибарску бању, „Гејзир” у Сијеринској бањи, Врањску бању, Гамзиградску бању у Зајечару, Јошаничку бању, Бујановачку бању у Бујановцу, „Селтерс” у Младенову”, „Др Мирослав Зотовић” у Београду, бању „Јунаковић” у Апатину, бању Кањижа, Буковачку бању у Аранђеловцу, „Др Добривоје Гњатовић” у Сланкамену и ХТП „Бања Ковиљача” у Лозници.

На питање да ли би повратком имовине Фонд ПИО постао богатији,  односно да ли би могућност да располаже сопственом имовином на економским основама значила и мање новца из буџета Србије за потребе пензионера у Србији, у Фонду ПИО одговарају да је на нивоу више министарстава и институција, који су директно заинтересовани за рад бања, формирана радна група коју чине стручњаци различитих профила, чији је задатак да сагледају све аспекте раде тих здравствених установа и пројектују њихов даљи развој, који ће свакако бити у интересу корисника и осигураника, односно радника, а у циљу рехабилитације и превенције инвалидности, због чега су ти објекти сазидани и основани.

Љ. Малешевић

Пензије се дотирају из буџета, бање пропадају

Неспорно је да су пензије у Србији редовне и да више од трећине новца за исплату сваког месеца долази из републичке, али и да су многе бање данас празне, разрушене и зарасле у коров, чекајући да се коначно утврди чије су власништво и да ли држава може да их приватизује или не. Покушај државе да их приватизује је обустављен, али је почетком ове године највљено да ће оне ипак добити нове власнике да би постале профитабилне. За бање је годинама заинтресована наша дијаспора, односно богатији Срби из расејања, а као потенцијални купци навођени су и поједини српски тајкуни.