Стране филмаџије у Србију привлаче локације и повољне цене

Тај износ је на годишњем нивоу варирао од шест до 20 милиона евра, а процењује се да ће приход од страних продукција у 2016. години  бити 15 милиона евра. Директор Филмског центра Србије Бојан Јефтић објашњава да економисти рачунају да на сваки уложени подстицајни долар за страни филм држава заради најмање два и по, а највише седам.

Главни разлог због кога странци бирају управо нашу државу за снимање филма је што на тај начин могу да уштеде, јер смо у односу на друге земље у региону и даље јефинији при пружању филмских услуга. По атрактивности филмских локација Србија заузима седмо место у јужној Европи, а лидер у региону је Мађарска, која већ 12 година има бенефиције за филмске пројекте. Прошле године је на страним продукцијама ова држава зарадила 350 милиона долара, а на листи са добрим зарада од сниманих филмова високо место заузимају и Хрватска и Чешка.

По речима председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа,  сваки евро буyетског подстицаја филма у Србији доноси 5-6 евра што од српске кинематографије прави индустрију.

- Већ се може говорити о српској кинематографској индустрији, јер се за продукцију обично ангажује и по 300 добављача. Групација кинематографа је једна од најактивнијих у ПКС. Створени су слови за јачање домаћег филма, оживљене активности Филмског центра и уведено осам директних инвестиција у филмску индустрију, као и подстицаји за стране и домаће продукције. Због тога је ПКС права платформа за дијалог о доношењу закона, јер се у њој преплићу интереси различитих индустрија које су укључене у филмску – оценио је Чадеж на годишњој седници Групације кинематографије ПКС.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић истиче да српска кинематографија поред тога што представља нашу културу има и велике потенцијале што је и разлог што у Стратегији културног развоја, која се припрема, заузима посебно место. Министарство је, према његовим речима, у доброј позицији да из године у годину повећава фондове за финансирање кинематографије, а циљ је да српски кинематографски производи добију нови додатни квалитет који ће бити препознат и у светској кинематографији.

Љ. Малешевић

Подржано 75 пројеката

Према речима Бобана Јефтића, кроз конкурсе у 2016. години подржано је 75 пројеката, а тај ритам би требало да буде задржан и ове године. Поред тога, указао је Јефтић, повучена су и средства из домаћег фонда, али и из европских фондова, па је тако српски филм присутан на свим важним фестивалима. Ради се и на остваривању сарадње са ЦНЦ-ом, највећом европском кућом филма.